Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Сви ћемо осетити економске последице кризе изазване коронавирусом, али ће најпогођенији бити незапослени и запослени у сивој економији

Фотографија: БГНЕС

У условима ширења коронавируса, објављеним 24. марта 2020. године у Службеном гласнику Р Бугарске Законом о мерама и акцијама за време ванредног стања уређују се механизми којим ће се заштитити здравље грађана и ограничити могуће штетне последице на привреду. Према аналитичарима, потребно је да се одмах приступи примени антикризних мера бугарских власти, јер ће их и кашњење од само неколико дана учинити бесмисленим.

Међутим, државни механизми заштите ће бити од користи једино запосленима у „белој“ економији, док ће они који раде у сивој економији бити изложени највећем удару у новонасталој ситуацији, упозорава економиста Петар Ганев у интервјуу за БНР.

Петър Ганев„Велики проблем је то што има пуно људи који рачунају на динамику привреде и немају финансијске „залихе.“ Али у ситуацији с пандемијом коронавируса када треба да останеш код куће – није толико лако наћи нови посао, ако те послодавац отпусти. Одсуство те динамике негативно утиче на велики део запослених чији доходак је одједном пао на нулу, а трошкова и даље има. Дакле, неке групе су знатно више погођене него друге, а реч је углавном о запосленима у сивој економији,“ рекао је стручњак. „Стога је битно да постоје механизми који ће ублажити тренутно стање, а такви су, рецимо, кућна социјална патронажа, покривање 60% плате, али томе треба додати мере за смањење штета код незапослених или запослених у сивој економији, која такође може престати да постоји у данашњем облику,“ саветује Петар Ганев.

Криза ће тестирати и извести у први план ефикасне социјалне службе у земљи, каже аналитичар и наводи као пример социјалну патронажу, услугу која често остаје у сенци, а сада има главну улогу – издвојено је више средстава како би општине могле да организују доставу топлог оброка и пружиле комплексну услугу што је могуће више старих особа. 

У вези са ванредним мерама потребно је да предочимо исправу како бисмо оправдали своје кретање у парковима или путовање до другог места, да се придржавамо термина за одлазак у набавку намирница, да поштујемо полицијски час који је у неким местима већ уведен те да нас не забрињавају провере које врши полиција.

Да ли ширење коронавируса удара и на демократију и правни поредак у земљи и како ће изгледати враћање доскорашњем ритму живота?

„Видни су покушаји да се прогурају тезе да „ето, и сами видите колико смо ефективни у условима ванредног стања.“ Сличне нијансе сам приметио чак и када се говори о економском аспекту тренутне ситуације – питају се, зар није боље задржати овај модел планирања. По мени, док траје борба против пандемије потребне су нам боља организација и нека доза централног планирања како бисмо ограничили заразу. Али ће после тога најбитнији бити слобода, брзо преструктурисање економије, људи,“ подвукао је Петар Ганев.

Уредила: Елена Каркаланова

Превела: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Одбор за финансије и буџет усвојио предлог закона о увођењу евра

Парламентарни одбор за финансије и буџет је после претреса у појединостима усвојио предлог закона о увођењу евра у Бугарској, који је поднела Влада. Документом је предвиђен период двоструког истицања цена пре увођења заједничке европске валуте...

објављено 2.8.24. 08.43

БНБ спустила основну каматну стопу, банке профитирају у првом полугођу

Главна каматна стопа је већ други месец заредом у паду. Закључно с 1. августом 2024, она износи 3,53% у односу на 3,63% у јулу, саопштила је Бугарска народна банка (БНБ). Пад главне каматне стопе почео је крајем 2023. године када је била на нивоу од..

објављено 1.8.24. 11.17

Низак дуг, тежња за увођењем евра и чланство у ЕУ позитивни фактори у оцени Мудиса

Међународна рејтинг агенција Мудис очекује да Бугарска приступи еврозони најкасније почетком 2026. године. Према Мудису, привредни раст Бугарске у 2024. биће 2,9%. Политичка криза у земљи и вероватноћа нових превремених избора су истакнути као..

објављено 30.7.24. 11.25