Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Благовести – празник храма Свете Софије

Отац Ангел Ангелов: „Снажном вером коју вековима носимо, веома лако ћемо превазићи искушење“

Фотографија: Мариja Пеева

Црква Свете Софије у центру бугарске престонице је неизоставни део историје града и сматра се једним од његових симбола. По речима предстојника храма, оца Ангела Ангелова, име цркве се везује за Премудрост Божју, није она именована по мученици Софији иако свој други празник обележава 17. септембра, када славимо Свету мученицу Софију и њене три кћери – Веру, Љубав и Наду.

Фотографиja: БГНЕС

Храм је подигнут у част Сина Божјег, а човечанство сазнаје о његовом доласку на земљу на Благовести. Управо на тај дан Арханђео Гаврило доноси Девици Марији благу вест да ће зачети и родити Сина Божјег. На тај дан се проноси и вест о оваплоћењу Спаситеља који се на земљи јавио. Због поштовања према Премудрости Божијој тај празник је од посебног значаја за цркву Свете Софије.

Храм је споменик културе а сматра се једним од најстаријих архитектонских ремек-дела на Балкану, каже отац Ангел и наставља:

Фотографиja: bulgariatravel.org

„У свом данашњем облику црква је саграђена крајем V почетком VI века. Испод ње су остаци темеља 4 друге цркве, при чему се сматра да је прва црква подигнута почетком III века. То је време великог прогона хришћана на нашем поднебљу и у Римском царству. На том месту је постојала мала црква, која је била подигнута на месту гроба светитеља. Не зна се да ли се у том периоду она звала „Света Софија“. Током година је храм прошириван, а почетком VI века изграђена је управо та типична византијска базилика која се данас може видети.“

Храм је амблематичан за бугарску престоницу а сматра се да је у XIV веку град добио име по њему. За време Друге бугарске државе (XII – XIV век, 1185 – 1396) je Драстар (данашњи град Силистра), који је био патријаршијски и митрополитски центар, нападнут и опљачкан, црква Свете Софије постаје катедрална митрополитска црква. О томе сведоче трагови фресака које су датиране на XII век. Из њих се види да је храм играо важну улогу у држави.

Фотографиja: wikipedia

„Црква Свете Софије је неко време била и џамија – настваља отац Ангел. – После османске најезде хришћани су схватили да нису у стању да одржавају тако велики храм и он је претворен у џамију. За време једног земљотреса порушен је минарет џамије – пао је и убио једно од деце муле. Турци су то схватили као знамење и напустили храм. За време Ослобођења руски војници су га затекли у руинама, а његово обнављање почело је много касније.

Пре неколико година испод цркве Свете Софије је, на археолошком нивоу, направљен подземни музеј у којем се могу видети зидови храмова који су на том месту постојали, очуване римске гробнице, зидани гробови, фини мозаици у боји... Свако ко жели да посети цркву и подземни музеј, добродошао је, али након што свет изађе из изолације у којој тренутно живи због пандемије коронавируса.

На Благовести је отац Ангел свим пријатељима Радио Бугарске и случајним посетиоцима нашег сајта поручио:

Фотографиja: Диjана Цанкова

„Данас је порука једна. Заиста смо стављени на искушење. И заиста смо на искушењу. Не знам колико смо ми, Бугари, тога свесни. Али верујем да све јасније схватамо шта нам предстоји. Оно што бих хтео да сви схвате је да морамо да будемо дисциплиновани и веома одговорни један према другоме и да ћемо снажном вером коју вековима носимо, веома лако превазићи искушење. То је моја порука – сада је време да на најодлучнији начин покажемо нашу дубоку, снажну, праву веру коју смо носили током векова. Наравно, да покажемо и одговорност, јер је прави верник увек веома одговоран.“

Фотографиja: БГНЕС

Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Митрополит ловчански Гавриил

Господ Исус Христос је крајеугаони камен и темељ наше Цркве и вере

„Сваки епископ, био он епископ, архијеписком, митрополит или патријарх, добио је на хиротонији једнаку благодат. Једнаки су благодатни дарови архијереја. Разликују се по служби својој, али је у Симболу вере речено: „Верујем у једну свету, саборну и..

објављено 12.7.24. 11.05

За 10 година број верника у Бугарској смањен за 9%

Бугарска је на последњем месту у ЕУ по броју свештеника – 12 на 100.000 становника. У земљи има преко 8.000 цркава и манастира, односно 10 пута више од духовника, показују подаци пописа становништва Бугарске спроведеног 2021. године. 51,4%,..

објављено 9.7.24. 10.30

Ловачки дворац у Кричиму – право краљевско место

Између Горњотракијске низије и Родопских планина, с истока према западу, нижу се насељена места Асеновград, Перуштица, Кричим, Пештера, Паталеница и Варвара. Долинама река Чепеларска, Вача, Стара и Чепинска можете се попети на планину или да се..

објављено 6.7.24. 11.40