Навикнули смо у свом животу да будемо намргођени, безосећајни према човеку у невољи, да реагујемо нервозно и да будемо нетолерантни, али се у овим данима искушења у нама све више буди скривена доброта.
Дирнути репортажама о недостатку заштитних средстава против covid-19, наставници и особље Средње стручне школе за лаку индустрију „Рајна Кнегиња“ у Хаскову одлучили су да купе тканине и да сашију што више маски. Сви ти људи су прикупили новац који је потребан, инжењери из школе су израдили скицу, а наставници сели за шиваће машине. Прве маске поклонили су општинском штабу и обласном штабу за борбу против корона вируса и обећали су да неће заборавити наставнике из осталих школа, децу са посебним потребама, медијаторе који раде на терену.
„Успели смо личним примером да нашим ђацима покажемо емпатију према друштву и то је најбитније, а не колико смо новца прикупили“, каже Росица Иванова, директор школе. По њеним речима ђаци из школе такође желе да се укључе, али то за сада није могуће јер им је забрањено да улазе у зграду. Међутим, директорка је категорична да ће се у школи наставити шивење маски чак и када прође епидемија, јер „та лична заштитна средства ће увек бити неопходна“.
Веселим дезенима са звездицама, животињама и цвећем једно социјално предузеће у престоници успева да разведри лекаре и полицајце. Уместо да шије вреће за бебе, фирма Десиславе Јанкове потпуно обустављајући делатност која јој пружа опстанак, у десет дана је израдила 3 хиљаде маски. Али то није први добротворни гест мале компаније. Она је пре две године покренула акцију за безбедан дечји сан „Врећица са сврхом“ и донирала за 50 породилишта у земљи артикле који спречавају опасност од тзв. „синдрома изненадне смрти“ код детета.
А фирма из Шумена, помоћу 3D штампача израђује бесплатне заштитне шлемове за медицинаре. Стручњаци ове фирме су се укључили у националну иницијативу коју тренутно подржавају фирме и грађани широм земље и заједно су успели да израде 1.400 од укупно 1.500 наручених личних заштитних средстава.
„У међувремену су из болница наручили још 800 комада“, рекао је Михаел Врбанов, представник фирме из Шумена која је израдила шлемове и за здравствену установу у свом граду. „Нећемо стати са штампањем како би заштитна опрема достигла до што више медицинара“, додаје он.
Појединци, мале и веће фирме широм земље донацијама и гестовима подршке показују саосећање. Али да ли је требало да дођу та кризна времена да бисмо открили саосећање?
„Наше друштво је увек показивало морал и доброту – убеђена је Росица Иванова. – Сећам се како је један момак извео путнике из аутобуса који гори, колико много људи је помогло када је била поплава у оближњем селу Бисер. Наше друштво је увек било доброг срца, пуно саосећајности и самилости. И сада, када имамо већу потребу за солидарношћу, видимо како Бугари, који чак не желе да кажу своја имена, донирају, помажу. У ствари, читаво друштво то ради на овај или онај начин – лекари који су на тзв. првој линији, фирме које шију лична заштитна средства, људи који седе код куће са децом такође помажу да се спречи ширење заразе. То ме инспирише за још добрих дела и управо на ту тему ћемо једног дана разговарати са ђацима на часу разредног старешине. Сваког дана треба радити рубрику „Добро дана“ да би људи знали да уколико се некада нађу у сличној ситуацији ниједан од њих неће остати сам.“
Превела: Ива Гринко
Фотографиje: БТАНа данашњи дан, давне 1905. године, група од 15 студената упутила се у неизвесну авантуру – прво зимско освајање највишег врха планине Витоше, Черног врха (2.290 м), који бди над Софијом. Млади ентузијасти окупили су се 30. јануара око поднева у..
Данас ће бити представљени услови и рокови за пријаву за нову фазу програма EXPLORER, који спроводи Институт за рачунарске науке, вештачку интелигенцију и технологије (INSAIT) при Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“. Циљ програма је..
У подунавском граду Свиштову данас ће бити обележено 169 година од оснивања првог бугарског народног читалишта. Свечаност ће се одржати испред спомен-плоче Димитру Начовичу, где ће бити положено цвеће. Читалиште у Свиштову основано је 30. јануара..
Мужјак црног лешинара, који је пуштен у природу у оквиру пројекта реинтродукције ове врсте, пронашао је своју партнерку, за коју се претпоставља да..
Након што су сличне акције спроведене у Хрватској, Грчкој, Румунији, Словенији, Северној Македонији, Црној Гори и Босни и Херцеговини, четири..