Најстарији становник општине Кубрат – баба Јумуш Адил из села Мадрево напунила је 104 године.
„Наша мајка је рођена давне 1916. године, за време Балканског рата, у сиромашној породици која живи од пољопривреде. Она је преживела ратове, глад, сиромаштво и невоље. Са мојим оцем је требало да шегртују, да раде и чувају овце за друге људе. Након што је наша мајка остала удовица, пре него што је напунила 50 година, морала је да сама одгаја своје четворо деце. Одлучила је да мене да на усвајање, али породица у којој сам одрастао није ме ни на тренутак раздвојила од моје браће, на чему сам јој захвалан“ – каже за Радио Бугарску син Мухарем.
Након што је изгубила два сина, данас баба Јумуш ужива пажњу друга два сина, снаха, 10 унука, 11 праунука и једног чукунунука.
104-годишњакиња је доброг здравља, чак не пропушта да гласа на изборима. Можда се једна од тајни њене дуговечности крије у трудољубивости. Читав живот је провела у пољопривредном раду на пољу. Близина земље, позитивни однос према животу и потешкоћама у њему као да су расковник за високи дух бабе Јумуш. Комшије је цене као доброг комшију и саветника и говоре о њој са поштовањем.
„Прима врло ниску пензију, али мој брат Рамадан се веома добро брине о њој,“ рекао је Мухарем и додао: „За свој рођендан је примила честитку и цвеће од градоначелника Кубрата Алкина Небија и председника сеоске општине Салима Мустафе. Ми смо јој уручили своје поклоне и пожелели добро здравље. Она је била изузетно срећна и задовољна овим гестовима пажње.“
Превела: Ива Гринко
Његов пут предводи страст, радозналост за светом који га окружује, истраживачки дух и жеља да иде напред како би сазнао шта се крије иза сваког корака који води ка новом научном открићу. Тервел-Љубомир Бојанов има само 22 године, а већ је..
"Два најважнија дана у животу су дан када се родиш и дан када схватиш зашто си се родио", цитат је који се приписује Марку Твену. Данашњу саговорницу Радио Бугарске љубав је одвела у другу државу, на другом континенту. Њен супруг, који је пола..
Скоро свако дете има жељу и способност да црта. Што се тиче талента, понекад су потребне године да он буде примећен и препознат. Поготово ако се деси да одрасташ у Бугарској у зору демократије. Управо таква је прича наше земљакиње Денице Грубер..