Није случајно што прве очуване иконе на којима су приказани Свети равноапостоли Ћирило и Методије, које црква прославља 11. маја, потичу из срца Европе. Управо у Риму су Солунска браћа остварила своју културну револуцију, којом руше мит о светим језицима у богослужењу (латинском, грчком и хебрејском језику) и крче пут ка хришћанској просвети – не само Словена, већ и свих средњовековних народа. Због тога су они на иконама увек приказивани као књижевници и просветитељи који у рукама држе свитак са словима азбуке коју су они створили.
Кад станемо пред било коју икону ми упућујемо молитву и скоро никад не покушавамо да продремо у суштину симбола које је на њима приказао зограф. Међутим, свет православне иконографије је неизмеран и сваки елемент обогаћује црквену причу о свецима или о неком јеванђељском догађају.
“Икона настаје у првим вековима из жеље да се очува лик неког свеца – прича др Златина Каравлчева из Центра за образовне иницијативе “Двери”. – Људи су прелазили на хиљаде километара да би се састали са њим а по повратку су његов лик осликавали на најранијим иконама. Током времена долази до промене - икона није више само успомена на свеца, она представља причу, речи у сликама. Иконописци прате ту причу, али увек додају и нешто своје.”
Када стојимо пред иконом обично најчешће нашу пажњу привлаче очи свеца. Али лик не оставља само снажан визуелан утисак него утиче и преко своје поруке на подсвесном нивоу.
“Икона обуздава религиозну фантазију, којој је, према православном учењу, потребно очишћење да не би човек запао у екстремна мистична стања – каже још Златина Каравлчева. – Тако да је основна богослужбена функција иконе, поред оне да прича о различитим јеванђељским догађајима, васпитна и молитвена. Тј. она дисциплинује ум верника и помаже му да ступи у разговор с Богом.”
Који је, међутим, тај скривени језик иза видљивих форми, који кад се једном научи, удахњује живот икони и она почиње причати?
“Сви свеци, као и Христос и Богородица, приказују се спреда – одговара Златина Каравлчева. – Када човек стане пред Христа, његов циљ је да у потпуности открије своју личност као и да лик Божји открије у себи. Ореол пак је знак Божје благодати, која је светло, мир, радост.”
Отворени простор је други важан елемент језика иконе – сви јеванђељски догађаји су приказани на отвореном да би се нагласила њихова доступност свима. Али да би наговестили да се догађај ипак одиграо у затвореном простору, иконописци у позадини сликају малу завесу. Они не користе сенку и на тај начин стављају акценат на то да је извор светлости лик приказаног свеца.
На класичним иконама се Христос приказује у црвеној одећи, пошто црвена боја симболизује његову божанску природу. Огртач му је плаве боје попут људске природе – да би у свему, изузев греха, постао онакав какви смо и ми. Док је Пресвета Богородица приказана у плавој одећи. То значи да је Божја мајка човек попут свих нас а у исто време обучена је у благодат.
“Уз помоћ златне боје приказује се само ореол, али се златна боја неретко користи и за позадину – додаје Златина Каравлчева. – Златна боја је знак царства благодати, које се постепено рађа. Божја благодат је доступна свима нама, довољно је само да се окренемо Богу. И само када се наша људска природа огрне црвеним огртачем благодати, открићемо своју праву снагу, свој прави потенцијал.”
Превела: Албена Џерманова
Фотографиje: dobrichmuseum.bg, bg-patriarshia.bg, pravoslavieto.com, dveri.bgВасил Левски, који је створио унутрашњу организацију за ослобођење Бугарске, је први приликом формирања револуционарних комитета на бугарском тлу укључио у њих странце, који раде у "Источној железници" барона Морица Хирша. На темељу његове..
Вечерас, 22. априла, по заласку сунца (17 часова) почиње Песах (Пасха) – један од три највећа јеврејска празника. Датум слављења празника је променљив и наступа након 14. дана пролећног месеца нисана, који почиње после пролећне равнодневице, када се..
"Човек не зна пут до Неба, али га коњ зна", гласи изрека Трачана. Стога су трачке владаре обавезно испраћали у загробни живот заједно са њиховим коњима. Због бројних хумки владара из хеленистичког доба подручје између бугарских градова Казанлака и..
Осам дана пре Васкрса славимо Лазареву суботу. То је први од три велика хришћанска празника повезана са чудом Васкрсења, а затим следе Цвети и..