Бугарски национални радио © 2021 Сва права задржана

Социјалне организације помажу „невидљивој“ деци

Фотографија: БГНЕС

Виђамо их по граду како у старој и поцепаној одећи, прљавог лица пружају руке за милостињу, или пак неприментно извлаче путнику новчаник у претрпаном трамвају, копају по контејнерима у нади да ће пронаћи нешто што ће продати откупљивачима пластике и секундарних сировина и тако зарадити за живот. Наша прва реакција на то је бес, не питајући се зашто су ова деца тако обучена, зашто не шетају с родитељима држећи се за руке, зашто су напољу у касним вечерњим часовима, зашто... зашто нису као остала деца.

Фондација „Здравље и социјални развој“ поставила је себи циљ да помогне деци из два софијска насеља да се из ових или оних разлога не нађу на улици улажући напоре против раног напуштања школе, занемаривања здравља и социјалног искључивања ове деце. У три дневна центра социјални радници, психолози, педагози и припадници ромске заједнице раде са децом до 18 година која су остала ван образовног система, а самим тим су изложена ризику од друштвене маргинализације. Поред тога што се брину о здрављу деце, људи из фондације бебама посредством дечјих кухиња обезбеђују топли оброк, налазе им породичног лекара, а главни циљ им је образовање и враћање деце у школу. Стога, у зависности од старости, нека деца похађају вртиће при фондацији, док друга надокнађују школске обавезе уз помоћ стручњака. Рад с родитељима пак додатно стимулише стварање позитивних услова за развој детета у породичном окружењу. Активисти фондације су током протеклих месеци изолације због епидемије коронавируса наставили да брину о припадницима ромске заједнице – делили су пакете хране како би спречили глад.


„У софијским насељима „Факултета“ и „Филиповци“ нема деце која спавају на улици, категорична је Зорница Стоичкова, методичар фондације. „Наравно, неки родитељи су децу оставила бакама и декама пошто раде у иностранству. Али је било и случајева када нико није преузео бригу о деци и она су буквално остављена да живе сами, у празној соби. Тада Државна агенција за заштиту детета предузима одговарајуће мере. Уколико пак родитељи раде дању а немају коме да оставе децу на чување, малишани долазе у наш центар где проводе читав дан. Нажалост, понекад се деси да се дете одузме од родитеља, не зато што је злостављано, већ зато што је запостављено.

Деци која су се нашла на улици или су изложена физичком или психичком насиљу у породици потребна је специјализована помоћ како би превазишла своје проблеме и не би кренула лошим путем. Овог тешког задатка латила се друга социјална установа – Дневни центар за рад с децом на улици у Костинброду. У њему се ради са тзв. проблематичном децом која због проблема у породици, агресије и недостатка родитељске бриге и љубави лако склизну на странпутицу, или пак једном повређена, она једноставно не успевају да се у потпуности развијају у друштву.

„Нека деца су имала лоше навике којих су се решила,“ прича Светослава Иванова, директор центра. „На пример, деца која имају тек седам година – сасвим нормална, насмејана, али се не могу одупрети жељи за крађом. Имамо и тежих случајева, али се и код њих све добро завршило. У почетку су ова деца безвољна, нестабилна, узнемирена, али после кратког времена она засјају, враћају веру у себе и напредују ка својим циљевима.

После неког времена долазе како би поделили своје успехе с нама – „уписао сам факултет, живим у иностранству...“ Њихови резултати су највећа награда за наш посвећен рад и искрено да вам кажемо – ова деца настављају да нам дају љубав и топлину.“


Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: архива БГНЕС, БТА и БНР

Више из ове категориjе

Демографске прогнозе могу обесмислити стамбену изградњу у Софији

У цивилизованом свету постоји забрињавајућа негативна демографска тенденција и то није новина. „У земљама у којима су културни ниво и благостање становништва на нижем нивоу, сведоци смо бурног демографског развоја. За разлику од земаља у којима је..

објављено 1.3.21. 17.44

Како изгледа дан једне породице у Родопима

Родопи су непресушни извор природне лепоте. Радознали туриста који жели да упозна свакодневни живот и традиције људи који живе у овом делу земље и данас може да зарони у прошлост ако посети неко од села ушушканих у загрљају планине...

објављено 27.2.21. 13.05

Воштане фигуре Леонарда ди Каприја и Пабла Ескобара атракција у Варни

Музеј воштаних фигура у Варни богатији је за две фигуре – глумца Леонарда ди Каприја и чувеног нарко-боса Пабла Ескобара. Колекција музеја има 70 фигура и претекла је конкуренте као што су Мадам Тисо у Истанбулу и Прагу, у којима туристи могу да виде..

објављено 27.2.21. 09.15