Пре 144 године аустријским паробродом „Радецки“ устаничка чета на челу са Хритом Ботевим је стигла до обале Дунава крај тадашњег села Козлодуј, након чега се упутила према Старој планини да би пружила помоћ Врачанском револуционаром округу након избијања Априлског устанка - врхунца ослободилачких борби на нашем тлу. 2. јуна на врху Околчица, у Врачанском делу Старе планине, у тешкој бици против турског башибозука погинуо је истакнути бугарски песник и револуционар Христо Ботев, а његова чета је поражена. Поводом тих догађа у граду Враца и његовој околини, у северозападној Бугарској, одавно се одржавају свечаности у знак сећања на Ботева и погинуле за слободу Бугарске. Међутим, ове године су због Covid-19 традиционалне свечаности отказане.

Годишње свечаности у знак сећања на подвига Христа Ботева и његове чете одржавале су се и за време два светска рата, а њихов почетак, иако неформално, стављен је још пре ослобођења Бугарске од османске владавине.

Мало знамо о првим свечаностима после ослобођења. Сведок догађаја у оно време – свештеник Никола Петров тврди, да је дрвени крст у месту Милин камак /где је вођена жестока и једина битка у којој је чета Ботева победила/ у ствари постављен још за време руско-турског рата. Тај први спомен знак је означио место на којем 18. маја по јулијанском календару односно 30. маја по грегоријанском календару 1876. године, при крају Априлског устанка, Ботевљева чета улази у тешку битку са турским башибозуком и редовном војском која је бројала 100 војника. У планинском месту Милин камак убијено је више од двадесет Ботевљевих четника, али су због повољније позиције чете, губици Османлија били много већи. Одмах по ослобођењу, 1879. године, учитељ Тома Младенов позива на организовање свечаности на обали крај Котлодуја, одакле је према Старој планини кренула устаничка чета на челу са Христом Ботевим, а 1882. године на обалу је постављен заветни знак.

„Наредних година, 1884-1885. одржавају се најискреније свечаности у којима учествује становништво Враце и околине" – каже за БНР Мирослава Топалова, кустос Одељења нове историје Регионалног историјског музеја у Враци.

"Године 1937. у знак сећања на подвиг Христа Ботева и његове чете је на врху Околчица подигнут споменик од армираног бетона висок 30 метара, са ополченским крстом. За постављање споменика изабрано је управо ово место, јер се види са свих страна. Од 1946. године организује се и национални туристички поход „Стопама Ботевљеве чете“ - од града Козлодуја до врха Околчица“ – прича Мирослава Топалова и наставља:

„1961. године је стена код које је Христо Ботев погинуо 2. јуна 1876. претворена у спомен знак са уклесаним текстом: „Обистинило се пророчанство твоје – жив си ти!“. Осим у Козлодују, у месту Милин камак и у насељеним местима кроз која је прошла Ботевљева чета, свечаности се организују и у Враци. Донираним средствима је 27. маја 1890. године у центру града подигнут први после ослобођења Бугарске од османске владавине споменик Ботеву. Његовом свечаном откривању присуствовали су кнез Фердинанд I, председник владе Стефан Стамболов, као и мајка, супруга и ћерка Христа Ботева.

Испред споменика на тргу су се окупили и Ботевљеви четници и поштоваоци. Сваке године се служи парастос и молебан, организују се реконструкције сцена из борбеног пута чете, бакљада, спортски догађаји и такмичења“.

Ове године су свечаности у Враци и сви догађаји поводом Дана Ботева отказани због мера ограничења у вези са коронавирусом. Синоћ је у граду одјекнула труба, а ватромет је осветлио небо. Упркос Covid-19 традиција похода „Стопама Ботевљеве чете“ – од Козлодуја до Околчице је испоштована на посебан начин -  штафета спортиста /бициклиста, фудбалера и др. представника спортских клубова у граду Враци/ је кренула од Козлодуја и стигла на врх Околчица где се завијорила четничка застава. Најстарији учесник је имао 69 година, а најмлађи – 9 година.

У родном граду Христа Ботева, Калоферу, одржана је комеморативна церемонија. На меморијалном комплексу окупило се на стотине људи да би одали пошту великом револуционару и песнику Христу Ботеву. Тамо су били и потпредседница Бугарске Илијана Јотова и председник Румен Радев који је положио венац на споменик Ботеву.

Саставила: Гергана Манчева

Фотографије: Ива Антонова, БГНЕС и БГНЕС архива, БНР архива