Пре 140 година – само две године после Ослобођења Бугарске од османске власти, Кнежевина Бугарска је добила своју националну валуту. А како би била снажна и независна, парламентарци су јој дали име „лев,“ како су у то време звали цара животиња.
Традиција израде кованог новца у Бугарској датира још из 13. века када је по први пут на кованицама утиснуто име бугарског владара цара Ивана Асена II. 28. маја 1880. године одржано је заседање другог сазива Народног собрања које је завршено усвајањем Закона о праву на ковање новца. Стефан Стамболов је тада инсистирао на томе да се бугарска валута зове „франак,“ по узору Белгије, док је др Иван Богоров предложио да се она зове „свободник.“ На крају је превагнуо „лев“ - предлог народног посланика Јосифа Ковачева. Закон о праву на ковање новца ступио је на снагу 4. јуна 1880. године због чега се тај датум обележава као рођендан бугарског лева и стотинке (стотог дела бугарског лева).
Више о историји бугарске валуте можете да прочитате у прилогу из архива Радио Бугарске – „Лев и стотинка навршили 130 година.“
Саставила: Дијана Цанкова
Бугарска православна црква и њени верници трећег дана Божића - 27. децембра, обележавају успомену на Светог првомученика и архиђакона Стефана. И он је, попут Исуса Христа, чинио чуда и исцељивао људе тако што их је додиривао. И иако су доступни..
Ноћ пред Христово Рођење је у бугарској народној култури позната под неколико имена, али је најчешће зовемо Бадње вече, а главни смисао традиције и обичаја везаних за тај дан свима је добро познат – ово је празник понизности, захвалности и наде. На..
Данашњи дан означава почетак низа децембарских празника који нас воде ка Божићу, када ћемо са својим најближима поделити светле тренутаке мира, радости и љубави. „Варвара вари, Сава пече, Никола гостe дочекује”, тако бугарски народ мудро описује три..