Културни радници имају важну улогу у националном идентитету и духовности и држава треба да покаже да јој је стало до њих у условима кризе, рекао је председник Румен Радев током састанка са представницима независних уметника у Бугарској.
Повод за разговор била је петиција коју су иницирали песникиња Данијела Кузманова и музичар Венцислав Мицов, а коју је подржало више од 2.000 уметника. У документи послатој седам државних институција изнети су конкретни захтеви за подршку независној културној сцени после пандемије. „Потребно је да се успостави регистар угрожених у том сектору. Према различитим, чак противречним мишљењима, број независних уметника у земљи креће се између 2.000 и 80.000,“ рекао је Мицов у разговору за Радио Бугарску. Ствараоци инсистирају на томе да буду информисани колико ће од средстава које ће Бугарска добити од ЕУ за отклањање последица кризе бити намењено култури. Међу захтевима петиције је и одлагање отплате кредита независног културног сектора. Венцислав Мицов је разговор одржан на иницијативу шефа државе оценио као конструктиван и додао да председник земље не располаже могућностима извршне власти да суштински и директно утиче – његова улога је да предлаже експертска решења.
Уметници у Бугарској су међу највише погођенима увођењем противепидемијских мера. Криза је погодила како оне који су у сталном радном односу, тако и слободне уметнике.
Припремио: Јоан Колев
Изложба „Митологија мог акваријума“ сликарке Светлане Генчеве, која се данас може погледати у културном простору „Црвена кућа“ у Софији, посетиоцима нуди јединствену прилику да доживе уметност на сасвим нов начин. „Ове 'живе слике', уз помоћ апликације..
У најновијој дигиталној рубрици „Зграде причају“, Регионални историјски музеј – Софија представља приче о знаменитим зградама у центру главног бугарског града, као и о људима који су некада живели у њима. Ова иницијатива, која обухвата видео-материјале,..
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..
Филм „Човек који није могао да ћути“ је копродукција са бугарским учешћем која је номинована за награду Оскар. Копродукција је настала у сарадњи са..
Камерунска списатељица Џајли Амаду Амал гост је трећег по реду издања манифестације „Ноћ читања“, које се одржава данас, 24. јануара, у Француском..
Бугарски филм „Не затварај очи“ је освојио пет награда на Christian Film фестивалу у САД, јавља БТА, позивајући се на продуценте. Продукција је..