Он није професионални фотограф. Али током викенда се физички и психички одмара обилазећи са фото-апаратом позната и не сасвим позната места у Бугарској. Још као студент је обожавао пејзажну фотографију, али се постепено определио за фолклорне мотиве. Данас је познат као фотограф који својим фото-објективом дочарава магију бугарских традиција и обичаја.
Фотографије Асена Великова представљају Бугарску из другачијег угла… Инспиришу нас да поново откријемо богатства наше земље, а код странаца провоцирају жељу да је упознају.
Пре неколико година је у интервјуу Радио Бугарској Асен Великов на питање како му полази за руком да прикаже лик другачије Бугарске у данашњем унификованом свету, одговорио:
„Моја највећа пасија је снимање портрета. Уз то неаранжираних, неочекиваних, скривене кадрове. Али волим да снимам и догађаје који приказују фолклорну или празничну традицију као што су рецимо берба ружа, обичај вађења крста из воде на Богојављењу или пак реконструкције ритуала. То ме пали“ – и упутио апел да у себи пробудимо успавано родољубље.
Дугогодишња професионална веза Асена Великова са фолклором почела је након што је снимао фотографије на пролећном празнику Лазарице у Бистрици. Уследили су сабори, концерти, натпевавања… И много лепих портрета Бугарки, бугарске деце и бугарских породица у традиционалним ношњама.
Фотограф каже да је његов сусрет са бесарапским Бугарима у Молдавији и Украјини остварени сан. Као резултат тог сусрета пре две године је у Софији, поводом празника бесарапских Бугара, отворена фото-изложба насловљена „Бесарабија – извор лепоте и родољубља“. „Бесарапски Бугари познају Бугарску из предања и осећају носталгију према својој старој домовини“, изјавио је Радио Бугарској Асен Великов. Више о том догађају можете прочитати ОВДЕ.
Још фотографија Асена Великова можете погледати у фото-причи БНР (на бугарском језику).
За нашу православну цркву хришћанска породица је мали храм у коме се кроз тајну брака благосиља зачеће и васпитање деце у хришћанским врлинама. Мушкарац и жена су једно тело у браку, а деца су дар од Господа. Родитељи их морају припремити за царство..
„Не обећавај ми ништа за сутра, научио сам да ценим сваки минут... Хоћу цвет – један, али сад... Јер сутра почиње данас...“, пева се у популарној током 90-их година минулог века песми „Сутра почиње данас“. Повод да се присетимо ових речи је 10...
Називају их будитељима, јер буде бугарски дух и осећај националног поноса. Они одржавају самосвест бугарског народа, пробуђују осећај припадности заједници, уливају веру и уједињују народ. Идеја о прослави Дана народних будитеља је настала пре 100..