Ове године Државна агенција за архиве неће отворити своје изложбене сале да би на пригодан начин обележила Међународни дан архива. Међутим, услед ванредне епидемиолошке ситуације због коронавируса пружа нам се шанса за виртуелну шетњу по прошлости. Имамо прилику да преко очуваног наслеђа упознамо необичне људе и да доживимо догађаје које су обележили не само пут наше земље већ и наш пут као грађана и личности.
На сајту агенције се већ може погледати 47 дигиталних изложби, створених у периоду од 2007. до 2020. године, које приказују важне историјске догађаје и личности, као и годишњице успостављања дипломатских односа са другим земљама. Изложбе причају о најуспешнијем градоначелнику Софије Ивану Иванову, о усвајању Трновског устава и изградњи нове бугарске престонице Софије, о изградњи грађанског друштва код нас, о судбини бугарских Јевреја, о кнезу Александру Батенбергу, о научнику Видену Табакову, о писцу Јордану Јовкову, о првој бугарској путешественици Љуби Кутинчевој итд.
Стварање архива о историји наше земље почиње после ослобођења Бугарске од османске владавине, али нас поједина сведочанства враћају вековима назад - на пример најстарија хроника из 14. века. Архиви чувају податке о не само једној епидемији, која је код нас узела више жртава.
“Кад се боље упознамо са документима, видећемо да нема ничег новог испод сунца – каже председник Агенције доц. Михаил Груев. – И болести, и велики епидемијски таласи, и несреће повезане са њим пратили су живот наших предака. Располажемо подацима да је карантин још пре век и по био рутинско средство за њихово сузбијање. Посебно страшна је била куга и о њој као да највише знамо из разлога што је у основи сижеа многих књижевних дела и претворила се у уметнички архетип. Располажемо подацима и о колери, која је однела животе десетине хиљада људи, посебно за време ратова, даље - о тифусу, маларији и шпанској грозници…”Агенција наставља да обогаћује своје архиве захваљујући и рођацима истакнутих личности који дарују наслеђене фотографије и документе. Најзанимљивији фондови који су у последње време попуњени су они везани за земљорадничког лидера Г. М. Димитрова, за књижевнике Евгенију Марс, Валерија Петрова, Леду Милеву.
“Примили смо први рукопис можда најпознатије бугарске дечје песме Леде Милеве – “Бели зека”, њену кореспонденцију са другим писцима, њене преводе које је радила још као ученица америчког колеџа. Веома драгоцен је и фонд везан за Валерија Петрова, који иако није велик, пружа могућност сазнати више о једном од највећих бугарских мајстора пера.”
Највеће интересовање су читаоци испољавали за сајтове посвећене ратовима и пре свега Првом светском рату, због пуног пописа скоро 100 хиљада имена жртава. Други документарни фонд, за који је интересовање такође велико, везан је за тзв. Народни суд. Агенција је већ дигитализовала већи број докумената повезаних са њим. По процени доц. Михаила Груева, последње године Државни архив је посетило скоро 5 хиљада истраживача.
“По традицији, архиви нису место које посећују политичари” – овим речима доц. Груев објашњава зашто ниједан политичар до сада није дошао у Државни архив.
Међутим, где би данас била Бугарска да је наша политичка класа учила из прошлости?
“Могле би се избећи многе грешке, из историје сазнајемо како су наши преци реаговали на изазове, али како се каже – време је пред нама.”
Превела: Албена Џерманова
Завршено је устоличење новоизабраног бугарског патријарха – митрополита видинског Даниила. Новог духовног поглавра у Саборној цркви Светог Александра Невског мирјани су дочекали аплаузом, скандирајући „Достојан“. „Свестан сопствене недостојности, верујем..
Митрополит видински Даниил нови је бугарски патријарх. Изабран је са 69 гласова, док је митрополит врачански Григорије добио 66. Три листића била су неважећа. Митрополит Даниил, чије световно име је Атанас Трендафилов Николов, рођен је 1972...
На Патријаршијском изборном сабору који ће се одржати данас биће изабран патријарх Бугарске православне цкрве и митрополит Софијске епархије. Подсетимо да је Патријарх Бугарски Неофит после дуге болести, у 78. години, напустио овај свет 13. марта..
Софијски универзитет „Св. Климент Охридски“ дочекаће више од 300 научника из целог света на традиционалној међународној конференцији Европског удружења за..