14. јуна пре 167 г. овоземаљски свет је напустио Захарије Зограф – истакнута фигура националног препорода Бугарске. У нашој историји је он остао не само као ликовни уметник, већ и као борац за увођење бугарског језика у богослужење.
Уметник из чувене Самоковске школе је наредним генерацијама оставио велики број изванредних дела. И данас се у црквама и манастирима могу видети његове иконе и фреске – „Судњи дан“ (у Бачковском манастиру), „Точак живота“ (у Преображенском манастиру), „Св. Ћирило и Методије“ (у Тројанском манастиру).
Међутим, према црквеним људима, управо је најпознатији бугарски иконописац у својој уметности разбио каноне. Сматрају га родоначелником секуларног сликарства код нас. Осуђивали су га и због његове одважности да свој лик ослика на манастирским зидовима и тако истакне човека уметника као контрапункт Створитељу.
О Захарију Зографу, који је у поређењу са свим осталим уметницима оног доба био у највећој мери склон иновацијама, о једној од највећих и најутицајнијих ликовних школа у Бугарској – Самоковској, као о и неким од мајстора који су у њој стасали испричала нам је проф. Елена Генова са Института за уметничке студије код Бугарске академије наука у прилогу под насловом: Проф. Елена Генова представља Самоковску иконописну школу.
Сваке прве недеље септембра у Бугарској обележавамо празник пруге уског колосека "Септември – Добриниште“ која представља јединствену туристичку знаменитост. Иницијатори су чланови Удружења грађана „За пругу уског колосека“ и његов председник..
Бугарска обележава 145 година од битке код Шипке – херојских шестодневних борби у којима су бугарски борци доказали да се слобода не добија на дар, него се за њу бориш и жртвујеш. Средином августа 1877. године се на старопланинском врху..
Ако средином августа посетите Седам рилских језера, видећете како на стотине људи одевених у бело плеше у кругу. То су следбеници Петра Данова који изводе ритуал Панеуритмија преко којег се повезују са природом и једни с другима. Неодољиви..