У традиционалној култури сваког народа чувају се тзв. алтернативне методе лечења болести, како још зовемо лечење природним путем. Када званична медицина није у стању да помогне болесницима, они се окрећу нетрадиционалној, у нади да су мудрост и знање предака јачи од свега. У Бугарској је та пракса посебно жива. Постоје људи који лековито биље не користе само као помоћно средство, већ као једино и најбитније средство у лечењу. И то нас не треба чудити. Бугарска је позната по разноликости биљних врста које имају лековита својства. Према научницима, у Бугарској је преко 3.600 врста биљака, од којих се један део сваке године бере и користи у производњи биљних лековитих производа.
Од незапамћених времена су травари на овим просторима на Ивањдан у рану зору излазили и брали лековито биље – мајчину душицу, ивањско цвеће, здравац, кантарион. Према народном веровању, биљке убране на Ивањдан имају изузетна лековита својства.
Највећу корист имамо од биљака које расту на подручју на коме живимо, каже др Георги Велев који годинама припрема лекове користећи лековите траве и биљке. Више о лековитим биљкама на нашем поднебљу и њиховој примени можете да сазнате из прилога Дарине Григорове – Бугарске биљке најлековитије на Ивањдан.
Уредила: Албена Безовска
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..