Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Индивидуални приступ може да спаси туризам након Covid-19

Фотографија: bgtourism.bg

Ударац који је нови корона вирус нанео туризму, поготово пре почетка најактивније сезоне у години, неоспорна је чињеница. Међутим, сада је време да се говори о изласку из пандемије и о практичким могућностима за опоравак сектора, као и да се зацрта акциони план у случају понављања садашње кризе или појаве неке друге опште кризе. Према стручњаку за туризам и дигитални маркетинг Руслану Јорданову, коме се Радио Бугарска обратио за мишљење, морамо да се научимо да живимо са кризама. Као аутор и оснивач једног од најпопуларнијих бугарских информативних портала за туризам, он прати сектор изблиза. Конкретно о тренутној ситуацији Руслан Јорданов тврди да уколико бисмо размишљали о развоју, морамо се придржавати трију „Д“ – дисциплине, дистанце и дезинфекције:

„Данас је туризму у Бугарској потребно пуно ствари, али се три истичу – образовање, однос, поштовање – каже стручњак. – Протекли месеци су били тест за наше послодавце и бизнис. Данас, међутим, свако мора да пронађе индивидуални приступ – да буде активан, другачији, иновативан. Бугарски хотелијери су претрпели огромне губитке, али већина њих је предузела мере. Силно верујем да ће и влада пронаћи додатне полуге којима да помоћи. Први кораци су направљени, али се не може рачунати само на државу. Зато немојмо седети скрштених руку - потражимо нове могућности.“

Једна од тих могућности су широко дискутовани „ваучери за туризам“. Али Руслан Јорданов сматра да су они ефикасни у мало другачијем смеру.

„Највеће богатство Бугарске је бесплатно – природа, планине, чист ваздух, море, минерална вода – и ми треба да то искористимо. Имамо изузетно снажну организацију – Бугарски савез за балнеологију и спа туризам. Уз његову помоћ се може размислити о превенцији и јачању имунитета Бугара. Подржао бих увођење управо таквог типа ваучера.“

Са идејом да се на неки начин помогне туристичком сектору код нас, у мају ове године је преко свог сајта, Руслан Јорданов организовао туристички сајам „Резервиши у Бугарској“.

„Циљ је био да улијемо наду људима у сектору како би поново размишљали и продавали. 150 учесника, међу којима општине, туристичке компаније, хотелијери, угоститељски објекти, туристичке атракције, укључило се у прву онлајн алтернативу стандардним туристичким берзама. Овог пута су они имали могућност да се директно из својих кућа, преко својих мобилних уређаја упознају са најновијим и атрактивнијим понудама на туристичком тржишту. Успели смо да покажемо да и у Бугарској има лепих места где се нуди квалитетан туристички производ. Подржали су нас вољене личности попут Христа Стоичкова, Марије Гроздеве, Јордана Јовчева и других. Туризам је у целини начин живота. Туризам – то је свако од нас. Својом визијом, својом активношћу ми представљамо не само себе, свој бизнис, послодавца, породицу, већ и нашу отаџбину.“

Превела: Ива Гринко

Фотографиje: bgtourism.bg и лична архива


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Хотел или некретнина за одмор – шта је повољније и удобније?

Последње три године у Бугарској је забележен раст понуда некретнина за одмор од 30 до 40%. Тренутно њихов број премашује 20 хиљада. Све више клијената током свог одмора у Бугарској радије изнајмљује стан или чак целу кућу преко одговарајућих онлајн..

објављено 7.8.24. 12.10
Румен Драганов

Очекује се раст бугарског туризма, урбани културни туризам у процвату

Очекује се да ће 2024. године Бугарску посетити више од 13 млн страних туриста, што је раст 5 до 7%, изјавио је за Радио Бургас – БНР директор Института за анализе и процене у туризму доц. Румен Драганов. Стабилна туристичка сезона и повратак на..

објављено 6.8.24. 10.32

Гостинске куће као етнографски музеји – одмор у аутентичном сеоском окружењу поред Дунава

Скривена од погледа масовног туриста, подунавска села су магнет за љубитеље природе који траже аутентичан доживљај. Ови путници бирају мала приобална села као што су Сребрна, Гиген, Ветрен, Ново Село и друга, у којима живот тече знатно спорије...

објављено 3.8.24. 12.10