Познат као житница Бугарске, последњих година се североисточни део наше земље активно развија и као туристичка дестинација. Ту се налази црноморски бисер Добруџе - летовалиште Албена, а регион обилује природним и историјским знаменитостима које привлаче љубитеље авантура и прелепих пејзажа. Добруџанска равница је позната и по богатом животињском свету.
Последњих година у региону се развија сеоски туризам – многе мале симпатичне куће на селу претворене су у гостинске куће. Таква једна кућа налази се у селу Безмер, у општини Тервел, на око 30 км од копнене границе према Румунији. Село у коме живе Бугари, Турци и Роми годинама је пример суживота и толеранције припадника различитих етноса. Године 1989. око 600 његових житеља било је приморано да се одсели у Турску. Касније су неповољни економски услови били разлог да се све већи број овдашњих људи опрости од завичаја. Ипак су остали ентузијасти који доказују да је Добруџа жива, да се развија и да је богата добрим људима и традицијама. Међу њима је Невена Денева са којом вас састајемо преко прилога Открити Добруџу као туристичку дестинацију. Из Невенине приче ћете сазнати по чему се њене гостинске куће одликују од осталих.
У недељу после Месних поклада сви који су решили да према православном календару поштују Велики пост, последњи пут једу бели мрс (млечне производе, рибу и јаја). Последњег дана пред почетак Васкршњег поста православна црква и њени верници обележавају..
Трећег дана по Божићу – 27. децембра , православна црква и верници молитвено се сећају Светог првомученика – архиђакона Стефана, прво г хришћанин а који је пострадао за Христову веру. Као што је забележено у његовом житију, Стефан..
Бадње вече је празник нашег смирења, захвалности и наде. Неки не посте читав период Божићног поста, а други га уопште не поштују, али то не мења чињеницу да се на тај дан Бугари окупљају око празничне трпезе како би осетили топлину дома и ритуалне..