„Моја је душа у Бугарској и зато није ми тешко да пишем о Бугарској иако живим далеко од ње“, рекао је пре извесног времена у интервјуу Радио Бугарској писац Мартин Ралчевски. Он је рођен у Софији а сада живи у Енглеској. Завршио је Богословски факултет, аутор је романа, приповедака и филмских сценарија, а нека његова дела издата су на енглеском, немачком и руском језику.
Ралчевски тврди да су прави Бугари они који остају да живе у Бугарској. Он није један од тих Бугара, али се нада да ће својим пером допринети очувању свега бугарског и православља. „Због све раширенијег конзуматорског понашања у свету који нас окружује, све је теже говорити о вери у Бога и непролазним стварима“, рекао је писац и додао да је упркос томе убеђен да доброта губи своју моћ и смисао ван контекста вере, као и да чиста и искрена вера носи снажну поруку. Зато отворено и из свег срца у својим књигама напомиње о вечним хришћанским вредностима са надом да допринесе духовном препороду читалаца.
Тема његовог последњег издатог романа под називом „Смисао у животу“ је депопулација региона Родопа и губљење бугарског идентитета. Неки кажу да је он „лек за душу“, сам аутор се искрено нада ће њиме показати како је један једини човек у стању да преокрене целу планину или начин живота људи – читаву једну државу и то само вером.
Шта би привукло Бугаре који живе у иностранству да се врате и прошире перспективу развоја земље? Ваљда неко чудо? Попут оног које Ралчевски описује у својој књизи о Родопима? Одговор на ово питање и још неке друге ствари сазнаћете из прилога Писац Мартин Ралчевски: Морамо веровати да ће Бугарска опстати!
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..