Несебар је једно од популарних домаћих летовалишта које има своје сталне посетиоце и многима је омиљено место за одмор. Ко је једном прошетао лепим калдрмисаним улицама у старом делу града и обишао рушевине старог насеља Месамбрија, пожели да се поново врати овде... и враћа се.
Историја Несебра сеже далеко у прошлост. Некада је, пре више од 3.000 година, на том месту постојало трачко насеље које је касније, у 6. веку, постало грчка колонија и добило име Месамбрија. Тај град-државу штитиле су масивне зидине, а унутар њега налазило се неколико храмова, амфитеатар, акропољ. У 7. веку су град освојили Римљани и назвали га Месемврија. Тада је он био важан трговачки и културни центар. Године 812, за време владавине цара Крума, град се нашао у пределима бугарске државе и добио је ново име - Несебар. Свако од освајача осим што је мењао име града остављао је неизбрисиве културне трагове.
Више о „граду са два лица“ на нашем приморју сазнајте из прилога Несебар – старински град усред мора.
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..