Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Поштујемо Патријарха бугарске књижевности Ивана Вазова

9. јула се навршавају 170 година од његовог рођења

Портрет Ивана Вазова, дело сликара Георгија Евстатијева
Фотографија: архива

Читава 2020. пролази под знаком велике и изузетне годишњице – 170 година од рођења генијалног бугарског песника, писца и друштвеног делатника Ивана Вазова. Због својих дела посвећених Бугарској, народу и херојима Бугарске, он је назван Патријархом бугарске књижевности.

Његов роман „Под игом“ (1894), оде из циклуса „Епопеја заборављених“ (1881-1884), приповест „Немили-недраги“ (1884) и друга дела до данас заузимају кључно место у настави бугарског језика и књижевности. Народно позориште, велики број културних и образовних установа у Бугарској и по свету носе име Вазова. Вољен, поштован како у круговима културне елите, тако и у народу, Иван Вазов добио је титулу академика Бугарске академије наука, а 1897. изабран је за министра народног просвештења.

Тридесетих година ХХ века сву имовину и материјално наслеђе, које је патријарх оставио, заштићено је посебним законом, а кућа, ауторска права и некретнина су национализовани. Чак његове ствари које су се тада налазиле код трећих лица требало је да одмах буду предате. Зато је скоро све везано за дело великог бугарског писца достигло недирнуто до нас и даље је објекат различитих научних истраживања.

Данас се Национална библиотека „Св. Ћирило и Методије“ и Књижевни музеј у Софији поносе што се у њиховим фондовима налази највише књига и докумената, који разоткривају личност Вазова. Обе установе су око прославе „Године Вазова“ пружиле руку једна другој и организовале „под истим кровом“ две изузетне изложбе: „Песник две епохе“ – са оригиналима из фондова библиотеке и „Бугарска, ја сам све теби дао…“, чији је мото стих Вазова, са документима из његове животне и уметничке биографије. У Националној библиотеци догађаји везани за годишњицу почели су на почетку године, каже директор доц. Красимира Александрова:

„Изазов Ковид покушао је да нам створи проблем, али смо то превазишли, прелазећи на онлајн режим и овако смо три виртуелне изложбе посветили великој годишњици. Почетак прослава ставили смо рубриком „Вазове строфе“ на нашем сајту. Тамо је Народна библиотека сваке недеље објављивала по једну Вазовљеву песму и фотографије песника. Недавно ме неко упитао какво је данас присуство Вазова међу нама... Рекла бих да је онакво какво је било у годинама када је он био жив и присутан у друштвеном простору.“

Почаст Ивану Вазову одају све бугарске државне и општинске установе. Тако је, на пример, на отварању изложбе потпредседница Илијана Јотова нагласила да је Вазов присутан у свакој бугарској кући, било да је она у домовини или ван њених предела.

„Стваралаштво Ивана Вазова не би било тако упамћено, да кроз њега није прошла велика љубав према породици и домовини. С њим се рађамо, његови портрети стоје као иконе у нашим учионицама. „Уколико поставимо питање ко је први геније Бугарске, сав народ без оклевања ће рећи и узвикнути „Иван Вазов“ – рекла је Јотова и појаснила да су то речи другог писца и савременика Вазова – Алека Константинова.


Превела: Ива Гринко

Фотографиje: БГНЕС


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

"Земља ружа" – филм о нади да можемо бити бољи и боље прихватити особе са инвалидитетом

Према подацима пописа становништва Бугарске спроведеног 2021. године, у земљи живи 654.547 особа са трајно смањеном радном способношћу или одређеним степеном инвалидитета од чега је 22.248 деце и 632.299 особа старијих од 16 година. Особа са..

објављено 10.7.24. 11.10

Путујућа изложба у Хераклеја Синтики скреће пажњу на угрожене врсте

Путујућа изложба „Трагови изумирања“ представља животињске отиске стопала угрожених врста које насељавају Родопе, јавља БТА. Експозиција ће гостовати у античком граду Хераклеја Синтика од 10. до 31. јула, а између 1. и 30. августа може да се..

објављено 10.7.24. 07.50
Најден Тодоров

Културни посленици не креирају укус друштва, сматра министар Тодоров

Пронађен је јединствен начин да се сваки сектор културе финансира погрешно. Уметници тренутно раде као „на траци“ и уместо да креирају укус друштва, принуђени су да удовоље том укусу како би зарадили више новца, објаснио је за bTV привремени министар..

објављено 8.7.24. 09.37