Пре недељу дана је низ догађаја покренуо лавину незадовољства међу бугарским грађанима. Случајно или не, покушај лидера партије „Да, Бугарска“ Христа Иванова да дође до плаже крај парка „Росенец“ близу Бургаса и вербални окршај с представницима Националне службе за обезбеђење, који чувају резиденцију почасног председника Покрета за права и слободе Ахмеда Догана на истој тој плажи, поново су на дневни ред ставили нека болна питања.

Поводом тога ко и на основу чега одређује да ли Доган и Дељан Пеевски, посланик Покрета за права и слободе, имају право на лично обезбеђење, које бугарски порески обвезници несвесно плаћају, убрзо је реаговао и председник Румен Радев. Дан после изјаве шефа државе су Специјално и Војно окружно тужилаштво спровели претресање и привремено одузели предмете у два истражна поступка.

Координисане радње тужилаштва и полицијска задржавања која су одређена саветнику и секретару за правна питања и борбу против корупције председника Радева изазвали су код друштва асоцијације на институционални пуч. Још док је трајала акција тужилаштва, грађани су се спонтано окупили испред зграде Председништва. Многи експерти, међу којима и адвокат и активиста за људска права Михаил Екимџијев, догађаје су оценили као „погром против Устава Републике и пуч тужилаштва против институције председника Републике.“

Грађанско незадовољство прерасло је у антивладине протесте чији је главни захтев одлазак Владе и главног државног тужиоца Ивана Гешева. Постепено су се протести проширили на још неколико градова широм земље, а с њима су се солидарисали и припадници бугарске заједнице у свету. Многи аналитичари су последња дешавања у земљи упоредили са окупљањима из 2013-2014. године и изразили забринутост да без лидера захтеви за промену политичког модела неће уродити плодом. Као главну препреку за то навели су олигархијски систем који гуши сваки покушај проналажења политичке алтернативе. Слика протеста у тзв. троуглу власти, која се може видети са фотографија објављених на друштвеним мрежама, из коментара испод њих, изгледа нешто другачије. Она нам јасно и категорично указује на жељу народа да се једном заувек стане на пут корупцији и безакоњу, који су, према учесницима протеста, већ 30 година уврежена пракса у врху државе. Можда због тога у свему томе неки виде велике сличности са догађајима из 90-их година минулог века када су Бугари веровали у демократски преображај земље и инсистирали на промени модела управљања.

„Сада су на улице изашла наша деца која су по својој снази и одлучности исто толико непомирљиви колико смо били ми 1989-1990!“ – написала је на друштвеним мрежама издавач Жана Иванова која је подсетила како су тада демонстранти на тргове излазили с децом, а данас та иста деца воде своју децу. Хоће ли протести испунити свој циљ? Прогнозе аналитичара су, пре би се рекло, скептичне. Надолазећа економска криза коју је изазвала пандемија, као и покушаји одређених фигура да енергију грађанских протеста окрену у своју корист додатно повећавају скептицизам међу већином људи који не виде реалну алтернативу актуелној власти. Али се сви једногласно слажу да је промена више него потребна.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиje: БГНЕС