Бугарски национални радио © 2021 Сва права задржана

Сећање на легендарног музичара Стојана Величкова

Стоп кадар из видео-снимка наступа Стојана Величкова, који је 1998. у Данској направио Симон Ленбах

Својим врсним извођењима Стојан Величков је освајао публику не само код нас већ и у свету. Његови поштоваоци су говорили да „његов кавал свира и прича причу“... Кажу да је био прави мајстор кавала – задивљавала је његова техника свирања.


Музичар је рођен 1930. године у селу Зидарово, у околини Бургаса (Странџанско фолклорно подручје). Одрастао је уз песме свог оца, често је био на сеоском тргу где су се играла кола, а такође и на сеоским саборима. Самоук је – захваљујући својој дечачкој упорности савладао је технику свирања на кавалу који му је омиљени инструмент, а у својој 16. години је већ био познат у свом селу и околини. Пресудан тренутак у његовој професионалној каријери одиграо је успешан наступ на конкурсу за солисту Оркестра народне музике БНР 1955. године. У том оркестру је он свирао пуних 35 година. За тонски архив БНР снимио је преко 200 кола и мелодија из Тракије и Странџе. Године 1965. је са својим колегама – Костадином Варимезовим (гајде), Михаилом Мариновим (ћемане), Руменом Сираковим (тамбура) основао „Странџанску групу“. Године 1968. основао је нову, камерну формацију под називом „Тракијска тројка“ а 1988. и групу „Балкана“. Са овим формацијама снима кола, прати наше познате народне певаче и наступа на концертима по свету.

Осим тога Стојан Величков је успео да стекне бројне следбенике који су такође били заљубљени у кавал. Међу њима је дански музичар Симон Ленбах, који са великим узбуђењем и признањем прича о часовима кавала код свог учитеља, „најбољег кавалџије свих времена“ – Стојана Величкова.


Легендарни бугарски кавалџија је овоземаљски свет напустио 2008. године, али су његови снимци и данас еталон за народне музичаре.

Ћерка Стојана Величкова - Тања Величкова, која је певачица и професор фолклорног певања Националне музичке школе „Љубомир Пипков“ у Софији, прича:

„Мој отац је у мени запалио варницу. Кад сам одрасла у таквој породици, немогуће је било да кренем другим путем. Говорио ми је колико је важна чистота фолклора из Странџанског краја, као и да су од великог значаја стилске особине сваке етнографске области. Научио ме да слушам народну песму „у целини“ - и музичку пратњу, и текст, и мелодију. Веома сам му захвална. Мој деда Георги је био један од најпознатијих певача у селу. Мој отац је такође пре него што је почео да свира на кавалу, био певач. Увек је у свом срцу носио фолклор Странџе. Његови ауторски комади су на бази народног мелоса. Његово импровизаторско умеће је такође у „странџанском стилу“. Многе смо концерте заједно одржали и то су незаборавни тренуци!“


Стојан Величков је у погледу свог солистичког репертоара био бескомпромисан – увек је успевао да сачува стари стил. Говорио је: „Ако неки композитор промени моју мисао у колу, ја одбијам да свирам. Хоћу да оно звучи онако како сам га чуо од свог оца – нема везе што није модерно. Новине тражим само у пратњи мелодије и трудим се да још боље свирам на мом омиљеном инструменту...“


Превела: Албена Џерманова


Више из ове категориjе

Стојан Миленков – свенародни цар горког смеха

Гостујућа изложба у Националном политехничком музеју представља животну причу једног правог трубадура који је живео у првој половини 20. века. Рад рођеног 1889. године у Брезнику Стојана Миленкова се не може дефинисати једном речју или жанром. За..

објављено 9.5.21. 10.40
Радостин Чолаков

Радостин Чолаков – дечак из Родопа који учи вештачку интелигенцију да размишља на бугарском језику

Петнаестогодишњи Радостин Чолаков из родопског села Барутин већ шест година покушава да очовечи машине. Он поседује знања која се не могу стећи у сеоској школи, нити пак у скромној сеоској кући у којој живи. Као да је дошљак са неке напредне у..

објављено 4.5.21. 10.10

Верка Сидерова: „Живот нас учи свему“

Привилегија је познавати Верку Сидерову, част је бити њен гост, срећа је радовати се њеним песмама које греју срца низа генерација Бугара. Њено име је у уџбеницима музике, уписано је у историју Националног фолклорног ансамбла „Филип Кутев“,..

објављено 26.4.21. 14.58