Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Сећање на легендарног музичара Стојана Величкова

Стоп кадар из видео-снимка наступа Стојана Величкова, који је 1998. у Данској направио Симон Ленбах

Својим врсним извођењима Стојан Величков је освајао публику не само код нас већ и у свету. Његови поштоваоци су говорили да „његов кавал свира и прича причу“... Кажу да је био прави мајстор кавала – задивљавала је његова техника свирања.


Музичар је рођен 1930. године у селу Зидарово, у околини Бургаса (Странџанско фолклорно подручје). Одрастао је уз песме свог оца, често је био на сеоском тргу где су се играла кола, а такође и на сеоским саборима. Самоук је – захваљујући својој дечачкој упорности савладао је технику свирања на кавалу који му је омиљени инструмент, а у својој 16. години је већ био познат у свом селу и околини. Пресудан тренутак у његовој професионалној каријери одиграо је успешан наступ на конкурсу за солисту Оркестра народне музике БНР 1955. године. У том оркестру је он свирао пуних 35 година. За тонски архив БНР снимио је преко 200 кола и мелодија из Тракије и Странџе. Године 1965. је са својим колегама – Костадином Варимезовим (гајде), Михаилом Мариновим (ћемане), Руменом Сираковим (тамбура) основао „Странџанску групу“. Године 1968. основао је нову, камерну формацију под називом „Тракијска тројка“ а 1988. и групу „Балкана“. Са овим формацијама снима кола, прати наше познате народне певаче и наступа на концертима по свету.

Осим тога Стојан Величков је успео да стекне бројне следбенике који су такође били заљубљени у кавал. Међу њима је дански музичар Симон Ленбах, који са великим узбуђењем и признањем прича о часовима кавала код свог учитеља, „најбољег кавалџије свих времена“ – Стојана Величкова.


Легендарни бугарски кавалџија је овоземаљски свет напустио 2008. године, али су његови снимци и данас еталон за народне музичаре.

Ћерка Стојана Величкова - Тања Величкова, која је певачица и професор фолклорног певања Националне музичке школе „Љубомир Пипков“ у Софији, прича:

„Мој отац је у мени запалио варницу. Кад сам одрасла у таквој породици, немогуће је било да кренем другим путем. Говорио ми је колико је важна чистота фолклора из Странџанског краја, као и да су од великог значаја стилске особине сваке етнографске области. Научио ме да слушам народну песму „у целини“ - и музичку пратњу, и текст, и мелодију. Веома сам му захвална. Мој деда Георги је био један од најпознатијих певача у селу. Мој отац је такође пре него што је почео да свира на кавалу, био певач. Увек је у свом срцу носио фолклор Странџе. Његови ауторски комади су на бази народног мелоса. Његово импровизаторско умеће је такође у „странџанском стилу“. Многе смо концерте заједно одржали и то су незаборавни тренуци!“


Стојан Величков је у погледу свог солистичког репертоара био бескомпромисан – увек је успевао да сачува стари стил. Говорио је: „Ако неки композитор промени моју мисао у колу, ја одбијам да свирам. Хоћу да оно звучи онако како сам га чуо од свог оца – нема везе што није модерно. Новине тражим само у пратњи мелодије и трудим се да још боље свирам на мом омиљеном инструменту...“


Превела: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Трифон Сиљановски – ерудита којег комунистичке власти нису успеле да сломе

Крајем 2023. године навршио се један век од рођења Трифона Сиљановског – композитора, концертног пијанисте, музиколога, филозофа, теолога. Док је музичка заједница овај јубилеј обележила веома скромно, Католичка црква му је одала достојно признање..

објављено 20.2.24. 12.30
Борис Славчев

Борис Славчев из Рима: Не знамо како да се представимо у иностранству

У Италију је стигао пре 6 година, вођен љубављу према филмској уметности и сном да постане добар редитељ. Након што је на Универзитету Ла Спиенца у Риму завршио мастер студије на одсеку за позориште и филм, Борис Славчев почиње да ради као фотограф...

објављено 22.1.24. 10.15

Стефан Боргоџијски из Рима: Кроз гајде спајам своје две домовине – Бугарску и Италију

Стефан Боргоџијски има 24 године, родом је из града Раковског, Област Пловдив, али је цео свој живот провео у Италији. Тренутно је студент на Музичкој академији „Санта Чечилија“ у Риму, смер кларинет, али је заљубљен у гајде, тачније у родопске каба..

објављено 30.12.23. 13.05