Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Село Гега и бајни „Манастир са ђаволима“ у планини Огражден

Фотографија: Венета Николова

Планина Огражден се налази на југозападу Бугарске и југоистоку Северне Македоније где је и њен највиши врх. Низ деценија овај крај је био неприступачно погранично подручје. Данас имамо могућност да га упознамо – да видимо старе махале тамо са каменим црквама на које време није оставило траг и да уживамо у дивним природним призорима.

Село Гега и Чуриловски манастир

Једно од места које вреди видети је село Гега које се налази на мање од 10 км од границе са Северном Македонијом. Оно има чиме да се поноси. У његовој околини се на усамљеној узвишици уздиже предиван манастир. Познат је као Чуриловски манастир Св. Ђорђа и као „Манастир са ђаволима“. Зашто Чуриловски? Зато што се налази на средини пута између села Гега и Чурилово. А зашто „Манастир са ђаволима“? Зато што су у отвореној припрати цркве, као илустрације из дечје бајке, насликане сцене из Страшног суда. Створене у стилу типичном за доба Националног препорода Бугарске оне су дело непознатог сликара. Идеја је била да имају морално-поучни утицај на вернике.


Приче о ђаволима и грешницима

Сви који дођу у манастир видеће да је на фрескама приказан низ случајева кршења 10 Божјих заповести. Приказане су „казне“ и мучења којима Ђаво подвргава оне који су згрешили. Тако на пример млинару који лаже, Ђаво веже млински камен око врата – да му ствара муке и да га подсећа на учињени грех. Грешнике који се не покају ставља у ланце и баца аждаји. Насликан је и пророк Исаија који је често клеветао власт, због чега су га престругали тестером…


Камена црква и манастирска школа

Црква Чуриловског манастира представља масивну зграду од камена. Тробродна је а одликује се по фином дуборезу и колонама које су осликане јарким бојама. На другом спрату /балкону/, који је у свом већем делу изнад припрате, је „женско одељење“. Постављен је специјалан парапет како девојке не би завиривале и гледале мушкарце доле. Идеја је јасна – да нема повода за искушење у божјем храму. Ту се још увек, иако избледела, види фреска на којој је приказана млада жена која се гледа у огледало. А да ли можете препознати ко држи огледало? Наравно, Ђаво! У прошлости је ова фреска била пропраћена натписом: „Девојци која се много дотерује огледало држи Ђаво.“


Шта знамо о прошлости манастира

Нема много сведочанстава о историји манастира. Претпоставља се да је његова изградња почела 1848. године, на месту веома старог православног храма. У њему је отворена и манастирска школа коју су похађала деца из оближњих села. И једна занимљивост – први учитељ у тој школи био је Стојан Галабов, који је о трошку села био послат чак у Цариград, да би стекао квалитетно образовање и своја знања пренео ученицима у селу Гега. Данас је школа реновирана, заједно са црквом и звоником који се уздиже у непосредној близини. Са звоника се отвара диван поглед на планину Огражден и врхове планине Беласица.


Превела: Албена Џерманова

Фотографиje: Венета Николова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

На јужном Бугарском приморју очекује се повећан прилив туриста из Велике Британије

У циљу популаризације бугарског туризма у Несебру се под мотом „Доживи Бугарску“ одржава конференција на којој учествују представници туристичког сектора из Немачке, Аустрије и Швајцарске. Циљ иницијативе је да се оживи интересовање туриста из земаља..

објављено 6.6.24. 16.45

Еликсире и деликатесе нуди сајам у Великом Трнову

Љубитељи здравих, органских и веган производа моћи ће да пробају разноразне укусе током првог издања сајма „Еликсири и деликатеси 2024“ који почиње данас у Великом Трнову, а трајаће до 8. јуна. Водећи произвођачи и увозници квалитетних..

објављено 6.6.24. 08.05

Од винограда до флаше – легендарни мавруд као део визит карте Бугарске

Мавруд је поезија у флаши – речи су којима познаваоци описују амблематично бугарско вино. Карактерише га дубока рубинска боја, као и високи нивои танина и киселина. Мирис шумског воћа, мармеладе од шипка, земљаних нота, биљки и зачина доминирају у..

објављено 4.6.24. 11.35