Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Леден туш за одмаралишта на северној обали Црног мора

Масовни откази од стране немачких туриста угрожавају и без тога проблематичну сезону

Фотографија: Венета Николова

Немачки туристи почели су масовно да отказују своје резервациjе за летњу сезону на северној обали Црног мора. Вест су за Радио Бугарску потврдили представници локалних струковних удружења. У одмаралишту „Златни песци“ ситуација је веома озбиљна, тамо се хотелијери спремају за затварање сезоне. Неугодна ситуација настала је као резултат позива Немачке да њени грађани избегавају путовања на бугарску северну обалу Црног мора због пандемије корона вируса. На листи несигурних дестинација института „Роберт Кох“ нашли су се одмаралиште „Златни песци“ и оближњи град Варна, који су већ одавно вољена дестинација немачких туриста. „Нормално је када има отказаних чартер летова из Немачке, да следе откази и за наше хотеле!“ – каже Павлин Косев – председник Варненске асоцијације хотелијера и угоститеља. По њему, међутим, ситуација се у великој мери драматизује. Зато што упркос корона кризи, око 50% хотела у региону је отворено и дочекује гости – пре свега из Бугарске. Али има и много странаца, укључујући и из Немачке. Ево како Павлин Косев коментарише ситуацију:

„Свака земља у овом тренутку, у оваквој невиђеној кризи, жели да рачуна на свој унутрашњи туризам, јер је тако најлакше. Немачка нема интереса да подстиче своје грађане да иду у друге земље, које год биле! Друга страна питања јесте да ми у овом тренутку немамо, и дај боже до краја сезоне да немамо, ни једног зараженог туриста или радника. Говоримо о северној обали Црног мора. Осим тога имамо договорен тзв. „зелен коридор“, где се сви туристи са аеродрома у Варни директно превозе у одмаралишта, а да не долазе у додир са урбаном средином. Још нешто – немачке власти не узимају у обзир чињеницу да су Covid жаришта у региону у домовима за старе особе! Ови људи су изоловани, у карантину, немају никакве везе са туризмом на северној обали.“


Хотелијери и угоститељи на мору тврде да се особље строго придржава мера безбедности. Међутим, колико их се гости придржавају, то је већ друга ствар. Према Павлину Косеву, ова сезона не треба да се упоређује са пређашњим, јер је тренутна ситуација ванредна и непредвидива. Упркос пандемији и призивима да се не путује, тренутно је сезона на северној обали у свом јеку. Туристи из Румуније, Чешке, Пољске, Македоније, Шпаније, Немачке итд. пуне хотеле и ресторане. Али не све!


„Отворени су углавном хотели и хотелски комплекси затвореног типа, који нуде додатне луксузе – тврди Павлин Косев. Ови хотели имају добру попуњеност. Али приоритети наших гостију нису ограничени само на удобну хотелску собу и храну. Ови људи траже доживљаје. Желе да је њихов одмор на бугарској обали комбинован са културним и винским туризмом, атракцијама и шопингом. Они желе да у комплексу има аква парк, желе аниматоре. И ми се трудимо да им све ово понудимо!


Фотографије : Венета Николова

Превела: Ива Гринко




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Приказ митског трачког певача и музичара Орфеја на старогрчкој вази.

Мамац за туристе: И древни народи измишљали митове у име културног туризма

У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..

објављено 23.10.24. 10.40

Адреналин, чаробни пејзажи и сусрет с историјом – пењање по литицама у долини реке Русенски Лом

Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..

објављено 20.10.24. 11.55

Бели бор стар више од 500 година чувају житељи родопског села Пчеларово

У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..

објављено 20.10.24. 10.10