Додела уговора о јавним набавкама и њихово спровођење у Бугарској би требало да гарантује грађански интерес у погледу трошења јавних финансија, али последњих година додела и спровођење тих уговора постаје оличење коруптивних пракси у држави. Најапетитнији залогај су јавне набавке у сфери грађевинарства, где су пројекти велики и износе милионе евра.
„У Бугарској се јавне набавке не добијају – оне се деле", изјавио је у интервјуу програма „Хоризонт” БНР доц. Методи Андреев из Коморе инжењера у инвестиционом пројектовању, професор Универзитета за архитектуру, грађевинарство и урбанизам. По његовим речима, премијер Бојко Борисов је створио управу која дели јавне набавке и ствара "веома озбиљну коруптивну ситуацију“.
У том смислу смо из Коморе инжењера у инвестиционом пројектовању и Коморе архитеката у више наврата износили свој озбиљан став против тог облика реализације инвестиционог процеса у сектору грађевинарства, али у крајњој линији наш глас нико не чује – изјавио је Андреев.
Ево и резултата популарне праксе:
„Као први резултат настаје финансијска зависност пројектанта од грађевинара, при чему овај први (пројектант) мора да испуни жеље грађевинара. На тај начин се ограничава слобода приликом доношења одлука пројектанта у процесу пројектовања, а у већини случајева те одлуке нису у интересу квалитета и безбедности грађевине, већ је њихова природа чисто комерцијална. Те одлуке задовољавају економски интерес грађевинара, као и интерес политичких фактора који лобирају за доделу јавне набавке. Осим тога, водећа улога грађевинара у процесу му омогућује да сам изабере лојалног пројектанта, који често нема неопходно искуство и квалификацију, али је због хонорара спреман да брани финансијски интерес грађевинара. Као резултат тога долази до неквалитетних пројеката и неквалитетне градње. Затим следи формалан надзор који врше пројектанти који су финансијски зависни од грађевинара, што иде на штету квалитета и цене новоградње. И тако на крају постоји лош квалитет грађевина и висок, може се рећи коруптиван ниво цена”, објашњава Андреев.
По његовим речима, да би цена била оптимална, да би квалитет био добар и да би се заштитио друштвени интерес, главни учесници процеса морају бити независни. Међутим, код нас инжењеринг „елиминише ову финансијску независност и претвара грађевинара у „владара” инвестиционог процеса. А иза њега се провиди лице бугарске политичке корупције.”
Улогу грађевинских тајкуна Методи Андреев види у "прању новца", у коришћењу јавног ресурса, буџета, дела новца из програма ЕУ и у враћању дела тог нова „политичким факторима, у облику провизије“.
Сва ова машина потискује на периферију мале и средње фирме у грађевинарском сектору, које у тренутној кризи имају озбиљне проблеме. С тим у вези било је предлога за промену приоритета, односно да се новац са великих пројеката, на пример оних који се односе на изградњу ауто-путева, преусмери на унапређење урбане средине како би се пружила помоћ и мањим фирмама у сектору.
„Лично тврдим да нико у држави није против грађевинарства и инвестиција – каже Методи Андреев и додаје: – Ми смо против начина, на који се реализују јавне набавке. Против смо лошег квалитета, наравно не треба кривити грађевинске фирме. Јер, ако је фирма добила јавну набавку, а мора да у облику провизије или мита врати 40-50% припадајућег јој износа, она неће произвести квалитетан производ. Отуда долази и проблем малих и средњих фирми. У Бугарској постоји 20-30 великих фирми, које у различитој варијанти учествују на јавним набавкама у грађевинарском сектору. Ове фирме су познате по томе да су увек веома блиске власти. Када добију јавну набавку, као подизвођаче користе мале и средње фирме. Много пута велике фирме не измирују своје обавезе према малим и средњим фирмама. И на крају, још нешто – постоји лобистичко законодавство, које додатно финансијски оптерећује бугарске грађане”, каже експерт, према чијим речима корупција објашњава све негативне појаве које сада узимају маха у сектору грађевинарства код нас. „У Бугарској је та корупција пандемична, она се претворила у симбол управљања земљом“, категоричан је доц. Методи Андреев из Коморе инжењера у инвестиционом пројектовању.
Уредила: Елена Каркаланова
Превела: Албена Џерманова
За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..
Трећи национални сусрет произвођача етеричних уља у Бугарској одржаће се данас у софијском Интер Експо Центру. Организатор форума је Удружење произвођача етеричних уља „Дестилисано у Бугарској“, јавља БТА. Сектор се суочава са значајним глобалним..
„Булгаргас“ је Комисији за енергетику и водопривреду предложила да гас од новембра поскупи за 7,5% и постане 35,02 евра по мегаватчасу. Поређења ради, тренутна цена плавог горива је 32,58 евра. Испоруке до краја године биће обезбеђене путем аукција..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије..
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом..