Додела уговора о јавним набавкама и њихово спровођење у Бугарској би требало да гарантује грађански интерес у погледу трошења јавних финансија, али последњих година додела и спровођење тих уговора постаје оличење коруптивних пракси у држави. Најапетитнији залогај су јавне набавке у сфери грађевинарства, где су пројекти велики и износе милионе евра.
„У Бугарској се јавне набавке не добијају – оне се деле", изјавио је у интервјуу програма „Хоризонт” БНР доц. Методи Андреев из Коморе инжењера у инвестиционом пројектовању, професор Универзитета за архитектуру, грађевинарство и урбанизам. По његовим речима, премијер Бојко Борисов је створио управу која дели јавне набавке и ствара "веома озбиљну коруптивну ситуацију“.
У том смислу смо из Коморе инжењера у инвестиционом пројектовању и Коморе архитеката у више наврата износили свој озбиљан став против тог облика реализације инвестиционог процеса у сектору грађевинарства, али у крајњој линији наш глас нико не чује – изјавио је Андреев.
Ево и резултата популарне праксе:
„Као први резултат настаје финансијска зависност пројектанта од грађевинара, при чему овај први (пројектант) мора да испуни жеље грађевинара. На тај начин се ограничава слобода приликом доношења одлука пројектанта у процесу пројектовања, а у већини случајева те одлуке нису у интересу квалитета и безбедности грађевине, већ је њихова природа чисто комерцијална. Те одлуке задовољавају економски интерес грађевинара, као и интерес политичких фактора који лобирају за доделу јавне набавке. Осим тога, водећа улога грађевинара у процесу му омогућује да сам изабере лојалног пројектанта, који често нема неопходно искуство и квалификацију, али је због хонорара спреман да брани финансијски интерес грађевинара. Као резултат тога долази до неквалитетних пројеката и неквалитетне градње. Затим следи формалан надзор који врше пројектанти који су финансијски зависни од грађевинара, што иде на штету квалитета и цене новоградње. И тако на крају постоји лош квалитет грађевина и висок, може се рећи коруптиван ниво цена”, објашњава Андреев.
По његовим речима, да би цена била оптимална, да би квалитет био добар и да би се заштитио друштвени интерес, главни учесници процеса морају бити независни. Међутим, код нас инжењеринг „елиминише ову финансијску независност и претвара грађевинара у „владара” инвестиционог процеса. А иза њега се провиди лице бугарске политичке корупције.”
Улогу грађевинских тајкуна Методи Андреев види у "прању новца", у коришћењу јавног ресурса, буџета, дела новца из програма ЕУ и у враћању дела тог нова „политичким факторима, у облику провизије“.
Сва ова машина потискује на периферију мале и средње фирме у грађевинарском сектору, које у тренутној кризи имају озбиљне проблеме. С тим у вези било је предлога за промену приоритета, односно да се новац са великих пројеката, на пример оних који се односе на изградњу ауто-путева, преусмери на унапређење урбане средине како би се пружила помоћ и мањим фирмама у сектору.
„Лично тврдим да нико у држави није против грађевинарства и инвестиција – каже Методи Андреев и додаје: – Ми смо против начина, на који се реализују јавне набавке. Против смо лошег квалитета, наравно не треба кривити грађевинске фирме. Јер, ако је фирма добила јавну набавку, а мора да у облику провизије или мита врати 40-50% припадајућег јој износа, она неће произвести квалитетан производ. Отуда долази и проблем малих и средњих фирми. У Бугарској постоји 20-30 великих фирми, које у различитој варијанти учествују на јавним набавкама у грађевинарском сектору. Ове фирме су познате по томе да су увек веома блиске власти. Када добију јавну набавку, као подизвођаче користе мале и средње фирме. Много пута велике фирме не измирују своје обавезе према малим и средњим фирмама. И на крају, још нешто – постоји лобистичко законодавство, које додатно финансијски оптерећује бугарске грађане”, каже експерт, према чијим речима корупција објашњава све негативне појаве које сада узимају маха у сектору грађевинарства код нас. „У Бугарској је та корупција пандемична, она се претворила у симбол управљања земљом“, категоричан је доц. Методи Андреев из Коморе инжењера у инвестиционом пројектовању.
Уредила: Елена Каркаланова
Превела: Албена Џерманова
Главна каматна стопа је већ други месец заредом у паду. Закључно с 1. августом 2024, она износи 3,53% у односу на 3,63% у јулу, саопштила је Бугарска народна банка (БНБ). Пад главне каматне стопе почео је крајем 2023. године када је била на нивоу од..
Међународна рејтинг агенција Мудис очекује да Бугарска приступи еврозони најкасније почетком 2026. године. Према Мудису, привредни раст Бугарске у 2024. биће 2,9%. Политичка криза у земљи и вероватноћа нових превремених избора су истакнути као..
Приходи од ноћења остварених у мају о. г. у Варни порасли су за више од 50% у односу на исти месец прошле године. Према подацима које је изнео Територијални статистички биро – Североисток, приходи су достигли 19,7 млн лева, при чему 5,1 млн лева..
Бугарска се продајом државних обвезница задужила за 3 милијарде евра и 1,5 милијарди америчких долара, саопштило је Министарство финансија. Троструко..
Извоз воћа је у периоду јануар – мај 2024. године порастао за 5,2%, док је извоз бугарског поврћа у истом периоду смањен за 14,1% у односу на 2023. г,..
Оживљавање руралних подручја је важан компонент у борби против климатских промена. Једна од најефикаснијих стратегија за то је подстицање развоја одрживе..