Алевије су веома затворена заједница која ревносно чува и негује своје традиције, културу и идентитет. Њихов живот као да је обавијен велом тајности и често су несхваћени од околине. Алевије, које још зову „алевити“ и „кизилбаши,“ раштркани су по Бугарској, а највише их има у источном делу Родопа и североисточној Бугарској. Данас њихов број не премашује 55.000. Једно од највећих средишта алевита у земљи је Лудогорје - историјско-географска област на североистоку земље, која укључује градове Исперих, Кубрат, Дулово, Влчи дол, Разград и др.
Др Надије Карагјозова из села Бисерци, општина Кубрат, одрастала је у тој заједници. Каже да упркос суживоту са осталим становницима, они не дозвољавају сваком да завири у њихов свет.
Али ко су заправо алевије?
„Они су били и остали једна велика загонетка,“ каже завичајни историчар др Карагјозова. „Оба назива – алевити и алевије, потичу од Алија, рођака и зета Мухамеда, кога шиити сматрају наследником и вођом свих муслимана после Мухамедове смрти. Алевити су припадници шиитског правца у исламу, који је настао у 7. веку као опозиција сунизму. Домовина шиита је на територији данашњих Ирана и Ирака, одакле су, према историјским изворима, кренули према источним Родопима и Лудогорју, који су у то време били у саставу Османског царства.“
Кажу да су алевије мистици ислама. Они верују у лично општење с Богом, а стање налик трансу у које западају приликом извођења ритуалног плеса сматра се главним кључем за то. Жене не покривају лице а учествују заједно с мушкарцима у извођењу ритуала. И још једна занимљива ствар – ова мала муслиманска заједница не одлази у џамију и медресу, већ се њени припадници окупљају у молитвеним џем-кућама. У турбетима и текијама широм земље алевити у славу својих светаца пале свеће, кољу курбане и служе вино (за разлику од сунита који не користе алкохол приликом извођења верских обреда).
„Оно друго што привлачи пажњу је равноправност жене и мушкарца. И основне људске вредности, попут једнакости и слободе, дубоко су уврежени у њихову свест. То се да видети у ритуалним плесовима које изводе,“ каже др Надије Карагјозова и додаје: „У мом родном селу Бисерци, током готово 600 година, мирно коегзистирају хришћани и муслимани, а алевити су најбројнија заједница у селу. Основну школу сам похађала у родном селу и не памтим да је икад било етничког сукоба.“
Традиције алевита из Лудогорја прожете су колоритом, али и дубоком, често несхваћеном од осталог света симболиком. Др Карагјозова већ годинама проучава два од највећих празника алевита који су се сасвим оправдано нашли на Унесковој листи нематеријалног културног блага.
„Почнимо с празником Хидрелез који се обележава 6. маја и исто као и Ђурђевдан слави буђење пролећа и природе. На тај дан се изводи борбени плес који карактеришу различити мимички гестови. Група мештана „наоружаних“ врбовим гранама обилази село три пута и шиба пролазнике гранама украшеним коњским длакама и разнобојним каменчићима за здравље. У извођењу овог обреда учествују искључиво девојке одевене као војници или у тешке беле ношње од ћенара.
Другим празником се обележава персијска Нова година – 21. март. Народ овај празник зове Норуз. Неизоставни део прославе је обредни плес – тзв. семах који изводе мушкарци и жене. Овим ритуалом се одаје почаст сунцу, а обележава се нови почетак, буђење природе.“
Уредила и превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: др Надије Карагјозова
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји..