Фине, вешто израђене од различитих метала, украшене необичним фигурама и плетеницама декоративне металне копче за женски појас – пафте, сматране су симболом женствености. Међутим, занимљиво је да су првобитно пафте биле део мушког костима. У средњем веку у Бугарској су оне биле знак социјалног статуса мушкарца. Носили су их војни заповедници а према украсу на копчи могaо се претпоставити и њихов војни чин.
Тек у доба Националног препорода Бугарске пафте постепено постају део женског костима. Неудате девојке нису имале право да их носе.
Веровало се да пафте поседују магичан значај – зато су и оне металне.
Историја пафти на нашем поднебљу враћа нас у средњовековље. Археолошки налази крај села Мадара откривају да су се у том региону пафте израђивале још у 9-10. веку, а масовно су се производиле за време Другог бугарског царства (1185-1396).
Како су украшене пафте, шта је на њима приказано, у којим се манастирима у Бугарској чува богата колекција пафти и које све тајне оне крију, подсетимо се из прилога Тајне поруке бугарских пафти.
Фотографиjе: pixabay, БНР-архив, botevgrad.com
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..