До пре 31 године у Бугарској се 9. септембар обележавао као национални празник и преломни датум који је довео на власт Бугарску комунистичку партију (БКП). Данас припадници старијих генерација нису јединствени у својим ставовима о комунистичком режиму у нашој земљи после 9. септембра 1944. године. Млађе генерације пак остају недовољно оријентисане и овај историјски датум их практично не занима. Бугарска социјалистичка партија (БСП), као наследник БКП, и данас слави овај датум мада се после 10. новембра 1989. године, када Бугарска одбацује тоталитарни режим и мења пут свог политичког развоја тај дан, према званичном бугарском ставу, већ дефинише као „војни пуч“ који је довео до ликвидирања демократије у земљи.
Војни пуч од септембра 1944. године, који је извршен у условима почеле окупације од стране Црвене армије, је прећутно подржала владајућа политичка елита, која је беспомоћно тражила излаз за Бугарску из Другог светског рата. Влада Константина Муравијева је била свргнута и власт је преузела антинацистичка и просовјетска коалиција Отаџбинског фронта под вођством Кимона Георгијева. У 6 часова и 30 минута радио је емитовао поруку новог председника владе.
Овим тренуцима враћају нас и сећања др Петра Дертлијева – социјалдемократе и народног посланика после транзиције на демократију, који је био подвргнут репресалијама за време комунистичког режима. Снимак је из 1990. године а чува се у тонском архиву БНР. Шта је он рекао о том септембарском јутру, као и више појединости о догађајима из тог периода бугарске историје можете прочитати у прилогу 1944 – година која је преокренула историју Бугарске.
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..