Некада су Бугарке саме израђивале своју одећу пажљиво бирајући материјале, боје и елементе, а прегача је била својеврсна „визиткарта“ жене.
Прегача је одавала порекло жене и посебно подручје у којем она живи, била је и обележје њеног статуса. По боји прегаче се могло чак одредити колико отприлике година има жена.
Постоје различите прегаче – девојачке и невестинске које су се носиле годину дана после венчања, прегаче које су се носиле до порођаја првог детета, а има и удовичких прегача.Жене су их украшавале перлицама, везом, новчићима, кићанкама, чипком…
Више о бугарским прегачама можете сазнати из нашег прилога посвећеног прекрасној збирки прегача из 19. и 20. века Томе Белева.
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..
Претежно облачно
Променљиво облачно