Некада су Бугарке саме израђивале своју одећу пажљиво бирајући материјале, боје и елементе, а прегача је била својеврсна „визиткарта“ жене.
Прегача је одавала порекло жене и посебно подручје у којем она живи, била је и обележје њеног статуса. По боји прегаче се могло чак одредити колико отприлике година има жена.
Постоје различите прегаче – девојачке и невестинске које су се носиле годину дана после венчања, прегаче које су се носиле до порођаја првог детета, а има и удовичких прегача.Жене су их украшавале перлицама, везом, новчићима, кићанкама, чипком…
Више о бугарским прегачама можете сазнати из нашег прилога посвећеног прекрасној збирки прегача из 19. и 20. века Томе Белева.
Трећег дана по Божићу – 27. децембра , православна црква и верници молитвено се сећају Светог првомученика – архиђакона Стефана, прво г хришћанин а који је пострадао за Христову веру. Као што је забележено у његовом житију, Стефан..
Бадње вече је празник нашег смирења, захвалности и наде. Неки не посте читав период Божићног поста, а други га уопште не поштују, али то не мења чињеницу да се на тај дан Бугари окупљају око празничне трпезе како би осетили топлину дома и ритуалне..
Ако питамо неког детета где је рођен Божић Бата, одговор ће највероватније бити: ˮУ Лапонији“ (или: ˮНа Северном полу!“). У ствари, чак и неки одрасли људи не знају да је добар старац рођен пре више столећа а има везе са Светим Николајем који је због..