Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Почело 10. издање Мини арт феста у Софији

„Одећа за трансцедентност“ („Clothes for Transcendence“)
Фотографија: miniartfest.com

У центру Софије, у близини музеја "Земља и људи", почело је 10. јубиларно издање Мини арт феста савременог цирка. Отворено је 2. октобра представом француског уметника Пола Китона „Фрикови“ („Freaks”), која је заснована на покрету, манипулацији предметима и магији. 

Пол Китон
Међу гостима из иностранства су Мануела Марија Гаона и Ванађи Валнеи, који наступају као дуо „Масава“. Они ће представити V.O.G.O.T – спектакл о пет чула.

Фестивал ставља акценат на савремену циркуску уметност –  на његове механизме и поруке градској публици. Традиционални цирк уступа место медитацији и размишљању о нашем свакодневном животу.

На маргинама фестивала, који ће трајати до 18. октобра, посетиоци ће имати прилику да виде и ексцентричну медитативну изложбу „Одећа за трансцедентност“ („Clothes for Transcendence“). Концепција припада британском уметнику Николасу МекКартеру, а аутор фотографија је Бугарин Гео Калев.


Фестивал је пропраћен богатим музичким програмом и радионицама.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Софија дочекује нове госте у Кући за књижевност и превод

Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...

објављено 29.5.24. 09.29
Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25