Незадовољни грађани се већ више од 100 дана окупљају испод прозора власти у Софији и осталим већим градовима земље и траже оставке Владе Бојка Борисова и главног тужиоца Ивана Гешева. Последњих дана је антивладине протесте у престоници подржало и неколико група студената, а исто тако и европски посланици, али то, по мишљењу политиколога Првана Симеонова, нема потенцијала да улије нову енергију у њих.

„За сада ови протести прате стратегију демонстрација из 2013. године,“ објаснио је у интервјуу БНР аналитичар. „Ако се сећате, и тада су као данас изгубили снагу, уживали су и подршку студената. Тада су студенти блокирали универзитет у Софији, наставници, глумци и интелектуалци подржали су протесте на универзитету, али ни то није било довољно да прелазна Влада Пламена Орешарског поднесе оставку.“ Влада ће вероватно остати до краја свог мандата, ако не направи неку велику грешку,“ сматра Симеонов. ГЕРБ се нада победи на изборима у марту, али би да остане у опозицији, као што је било 2013. године. Управо из тог разлога сад је спремна да додели више средстава и задовољи захтеве грађана за веће плате и друга примања. 

Владу, поред демонстраната, често критикује и опозиција у парламенту. Посланици Бугарске социјалистичке партије се од самог почетка актуелног мандата оштро супротстављају скоро сваком предлогу и одлуци Владе. Понекад њихове критике на рачун владајуће коалиције подржава и друга опозициона снага – Покрет за права и слободе. У том смислу, оставку председника Народног собрања, коју су две странке затражиле уз мотив да урушава углед институције, није никога изненадила. Реакција председника бугарског парламента Цвете Карајанчеве била је муњевита. Она је тај чин окарактерисала као „синхронизовани напад“ који је учинио видљивом коалицију између Бугарске социјалистичке партије и Покрета за права и слободе.

Према социологу Андреју Рајчеву, од тог партнерства користи имају не само две опозиционе снаге, већ и владајућа коалиција:

„Демонстрирају снагу пошто су се удружиле. Осим тога, за Покрет за права и слободе је битно да нагласи да нема везе са партијом ГЕРБ, што је подједнако важно и за ГЕРБ, а то значи да се ближе избори.“

„Није тајна да је напад на Карајанчеву имао за циљ да проузрокује партијски сукоб, без конкретног повода, нити је реч о принципијелном питању,“ рекао је за БНР политиколог Антониј Галабов.

Према доц. Александру Христову, за део посланика је предизборна трка већ почела. Наравно, ту су потребни рационални аргументи, каквих, нажалост, нема. По свему судећи, предсавници власти ће у комуникацији с бирачима рачунати на старе методе и поруке како би се скренула пажња на до сад урађено, навео је Христов у разговору за БНР. 

„Проблем је у томе да то више није довољно. Они под обавезно треба да „пречисте“ своје поруке, те нађу нешто потпуно ново. Немојмо сметнути с ума да ће ова кампања протећи у знаку све већег броја незапослених и заражених лица, што ће додатно узнемирити друштво које ће, по правилу, свој гнев усмерити према власти.

Што се новог сазива Народног собрања тиче, аналитичар је био категоричан да ће он бити разнолик, али се нада да поједине партије неће градити беспринципијелне коалиције само да би добиле већу моћ.

Припремио: Јоан Колев

Извор: Хоризонт – БНР

Превела: Ајтјан Делихјусеинова