Већина његових платна приказује историјске догађаје а пре свега кључне тренутке бугарске историје. Васил Горанов је један од најпрепознатљивијих домаћих сликара који обрађују историјску тематику. Будући мајстор кичице је прву победу на такмичењу освојио када је имао свега 4 године, а његов први професионални сусрет са ликовном уметношћу био је на Универзитету у Великом Трнову где је дипломирао на одсеку сликарства.
За њега кажу да има таленат да осети историју и прикаже кључне историјске догађаје и славне јунаке, додајући своје слике оном што је већ написано. Слике Васила Горанова су рађене уљаном техником и данас су власништво низа бугарских и страних колекционара. Његова дела у духу историјског романтизма уврштена су у уџбенике историје Бугарске, красе календаре и корице научних радова а могу се видети и у књигама на историјске теме.
Више о Василу Горанову можете прочитати ОВДЕ.
Саставила: Венета Николова
Превела: Албена Џерманова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..