Према подацима Републичког завода за статистику Србије из 2011. године, као Бугари се изјаснило нешто изнад 18.000 људи. Највише их живи у источном делу нашег западног суседа, првенствено у општинама Босилеград и Димитровград. Последњих година, услед све веће економске миграције, Бугара тамо је све мање.
„Главна карактеристика бугарске мањине у Србији је да је она разједињена. Не понашамо се као један организам“ – каже Мила Васов, директор Новинско-издавачке установе „Ново Братство“ и главни уредник истоименог листа који излази на бугарском језику у Нишу.
Према мишљењу Миле Васова, главна улога медија на бугарском језику у Србији требало би да буде уједињујућа за Бугаре тамо.
Више о тој теми сазнајте из нашег прилога О Бугарима у Србији и мисији листа на бугарском језику „Ново Братство“.
Повод да се присетимо шта је раније ове године Мила Васов изјавио у интервјуу Радио Бугарској је 8. новембар – Дан Западних покрајина, који је први пут обележен 1922. г.
Саставила: Елена Каркаланова
Превела: Албена Џерманова
Називају их будитељима, јер буде бугарски дух и осећај националног поноса. Они одржавају самосвест бугарског народа, пробуђују осећај припадности заједници, уливају веру и уједињују народ. Идеја о прослави Дана народних будитеља је настала пре 100..
Данас се подсећамо дана када је Бугарска постала независна земља, са поносом се сећамо Химне независности која је настала на дан када је у старој бугарској престоници Великом Трнову свечано проглашена независност Бугарске. Тог дана је цела земља..
8. септембра Бугарска православна црква и њени верници обележавају Рођење Пресвете Богородице – празник који је у народу познат као Мала госпојина. У долини реке Габровница, ушушкан у загрљају планине Ржана, налази се манастир Рођења Пресвете..
Ведро