Самоуки мајстор дрворезбар Марин Петков је створио кућу у стилу из доба националног препорода Бугарске, која привлачи госте из земље и иностранства. Последњих 16 година свог живота он је своју кућу у свом родном селу Мали Поровец, у околини града Испериха, претворио у право ремек-дело.
Обрађеним дрветом декорисао је сав намештај, карнише, плафоне и веранде у свом дому. У кући је створио тематске собе и свакој од њих дао име: “Сала са троном”, “Соба са мачевима”, “Бела соба”, „Арапска соба“, „Породични олтар“.
Мајстор Марин је своје дуборезе радио са идејом да то буде наслеђе које ће оставити људима да би му се радовали. Оставио им је и завет преко копије сцене “Точак живота” коју је насликао Захари Зограф.
Можда ће вам бити занимљиво да сазнате више о кући са резбареним украсима у селу Мали Поровец на чијој су капији исписане речи “Дом отворен за свакога ко га жели посетити“.
Саставила и уредила: Дијана Цанкова
Превела: Албена Џерманова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују..