Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Футуролог доцент доктор Маријана Тодорова за Радио Бугарску

Пандемије и технолошка сингуларност – будућност је започела 2020. године

Фотографија: Pixabay

Испратили смо 2020. годину с олакшањем, али и са надом да се ипак назире светло у тунелу. Пандемија коронавируса није једноставно упозорење, него и шанса за човечанство да се припреми за још озбиљније катастрофе, упозоравају научници. Неке су већ на помолу. Као што је глобално загревање, које је по многима кривац за ширење инфекције.

Шта нас очекује у блиској будућности?

Током протекле године човечанство је остварило огроман скок у свом развоју. Али да ли је то набоље? Због локдауна милиони су пребачени у виртуелни свет, а вештачка интелигенција се претворила у основни фактор наше свакодневице. Интернет, све нове и нове апликације на нашим смартфонима, 3Д штампани људски органи, „дизајниране бебе“, паметни аутомобили… у ствари, ми већ живимо у будућности.

Социјални медији са њиховим алгоритмима су нас ухватили у замку тзв. ехо-комора у настојању да понуде тражени од нас садржај. „Иако пливамо у мору података, мрежа нам предлаже селектиране податке, који потврђују наш властити став. То нас практички лишава плурализма и доприноси ширењу лажних вести и конспиративних теорија“ – каже доцент докторр Маријана Тодорова са Бугарске академије наука, која је и једини футуролог код нас.

Тешко је предвидети будућност. Догађаји попут падања метеорита, сусрет са ванземаљцима, земљотреси и други су непредвидиви. Али могу да преокрену судбину човечанства за 180 степени. Футуролози их називају „црним лабудовима“.



Међутим, пандемија ковида није „црни лабуд“.

Зашто? Већ више година научници упозоравају на постојање сличне опасности. По њима, у блиској будућности можемо очекивати још разорнију инфекцију: „Ређање увођења и укидања локдауна све док вирус не буде савладан изазива дугорочне промене у психи. Нама су ускраћени наши најљудскији доживљаји. Изолација, насртај технологија, лажни осећај да смо свугде и да и даље пуновредно живимо, мада и без учешћа наших чула и тела – без путовања, без блиског контакта са осталима – све се то доживљава веома трауматично и ствара акутни стрес“ – наставља доктор Тодорова.
.


Вештачка интелигенција ће ускоро утицати на нашу људску природу.

Она већ замењује бројне професије, може да пише песме, да црта па чак и да ствара музику. У 2020. компанија Илона Маска је наставила са радом на стварању уређаја који могу да буду имплементирани у људски мозак, у настојању да повеже људе са софтвером помоћу наночестица. Да ли је близак тренутак када ћемо се спојити с машинама те ће нас оне контролисати?

„Пројекти на којима се ради данас имају за циљ стварање јединствене, генералне, супер вештачке интелигенције, – објашњава доцент доктор Тодорова. – Вештачке интелигенције која би била у стању да развија мишљење, тј. која се доживљава као посебна јединица и може да буде нама конкурентна суштина. То је тзв. „тачка сингуларитета“. Научници кажу да ће се то десити отприлике 2040-50. г.“

У блиској будућности основна дилема за људе ће бити чисто етичке и филозофске природе.

„Зашто покушавамо да створимо нешто попут нас, али нешто што није еволуирало, није ни биолошког порекла. Сада је време да одлучимо да ли да развијамо вештачку интелигенцију као комплекс услуга у сфери медицине, образовања, обављања неких професија, у сфери космичких наука. И да ли не би било боље да ограничимо рад на стварању заједничког интелекта сличног нашем. Јер у противном можда не бисмо били у стању да контролишемо ситуацију“ – казала је у закључку доцент доктор Маријана Тодорова.



Превод: Александра Ливен

Фотографиjе: Pixabay, Иван Русланов



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Град Елена домаћин Празника еленског бута

Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...

објављено 9.11.24. 08.30

Антарктик – покретач климатских промена

Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..

објављено 6.11.24. 11.25

Како ће исход председничких избора у САД утицати на ЕУ

Уочи председничк их избор а у САД , узбуђење није присутно само међу Американцима. Европљани такође са нестрпљењем чекају резултате – да ли би победа Камале Харис доне ла доследну политику и предвидљивост, или је Европа спремна за..

објављено 5.11.24. 13.20