Сунце, које су људи обожавали од дубоке древности, је извор живота, оно се сваке године поново и поново рађа, поново се рађа и природа. Под чудотворним сунчевим зрацима сазревају усеви, „пече се“ жито, расту новорођене животиње, а људи дочекују и испраћају појаву сунца са захвалношћу и надом да ће се поново радовати његовој благодатној моћи.
Сунце је светлост, а светлост симболизује и добро, знање, духовност. Његов округли облик као симбол божанственог видимо и у начину на који су наши преци градили своја насеља. И хлеб је округлог облика… Хлеб наш насушни је не само неизоставни део трпезе, обичаја и живота Бугара. Свим предметима који се користе у припреми хлеба приписује се његова магична моћ. Међу њима је и сито, које је такође округлог облика и о којем се пева у народним песмама. Сито је заузело битно место у животу Бугара. Сам назив се на бугарском језику доводи у везу са речима сит и ситост, а отуда и са имањем, благостањем.
Сито је део различитих обичаја и обредних пракси, помоћу њега се гата, праве се и скидају магије. О ситу у песмама, обичајима и магичним праксама нашег народа прочитајте и чујте ОВДЕ.
Саставила: Албена Безовска
Превела: Албена Џерманова
Бугарска православна црква и њени верници трећег дана Божића - 27. децембра, обележавају успомену на Светог првомученика и архиђакона Стефана. И он је, попут Исуса Христа, чинио чуда и исцељивао људе тако што их је додиривао. И иако су доступни..
Ноћ пред Христово Рођење је у бугарској народној култури позната под неколико имена, али је најчешће зовемо Бадње вече, а главни смисао традиције и обичаја везаних за тај дан свима је добро познат – ово је празник понизности, захвалности и наде. На..
Данашњи дан означава почетак низа децембарских празника који нас воде ка Божићу, када ћемо са својим најближима поделити светле тренутаке мира, радости и љубави. „Варвара вари, Сава пече, Никола гостe дочекује”, тако бугарски народ мудро описује три..