После 2020. године коју је обележила глобална пандемија вероватно ништа неће бити као пре. То се пуном снагом односи и на туристичку индустрију коју је лавинско ширење коронавируса најснажније погодило. Криза и уследили локдауни су довели до колапса туризма и у Бугарској чији је удео у БДП износио 12%, а он је рачунао претежно на стране туристе.
У периоду од априла до јуна протекле године забележен је пад страних туриста од 96%. До благог оживљавања, према подацима Националног завода за статистику, дошло је у јесењим месецима – тада је пад у односу на исти период 2019. износио 70%. А шта рећи о излазном туризму, кога скоро да нема и на хиљаде отказаних путовања Бугара у иностранство? Последице су се виделе већ почетком лета а то су: драматично смањење прихода од међународних путовања, празни хотели и ресторани, пуста одмаралишта, туристички оператори и крупни инвеститори на прагу стечаја.
Година коронавирусасе показала благонаклоњенијом малим породичним хотелима у удаљеним морским и планинским насељима, као и алтернативном туризму. Од почетка ковид пандемије пад унутрашњег туризма износи тек 27%. Зараза и ограничене могућности за путовање по свету су постале повод да Бугари поново открију своју земљу као туристичку дестинацију, њену природу, историју и културу. Они су се определили за шаторски туризам у природи или за одмор у неком малом породичном хотелу или гостинској гући, који пружају могућност и за бављење спортом на чистом ваздуху, за посете етнографским насељима и уживање у домаћим јелима.
Протеклог лета кампови на нашем јужном Црноморју и летовалишта Созопол и Синеморец су забележили рекордни раст бугарских туриста. У јеку сезоне било је чак периода када је све било букирано. Из тога се може закључити да се мали туристички бизнис добро носио са изазовом Covid-19, тако што је показао иновативност и флексибилност и обезбедио безбедну средину и разноразне атракције. Неке компаније које послују претежно у сфери алтернативног туризма су се чак похвалиле растом промета. У то време су џиновски комплекси познати и по ол инклузив услузи остали пусти а њихови власници су се жалили да им прети стечај.
2020. годину ћемо запамтити и по великим колонама аутомобила на границама и дугом чекању на прелаз граница. Зараза није успела да натера на десетине хиљада бугарских ентузијаста да одустану од путовања у нама суседне земље – пре свега у северну Грчку. Путовања нису отказана а колоне аутомобила на граници, чак и по великој врућини, биле су дуге и 15 км.
У условима пандемије Covid-19 туристичка индустрија се нашла на раскрсници – видели су се резултати неконтролисане градње хотела и комплекса у нашим туристичким центрима као и концепта масовног туризма који рачуна на ол инклузив и ниске цене.
По свему судећи будућност имају путовања у блиске и безбедне дестинације, излети у природу, сеоски туризам – одмор у породичним хотелима и гостинским кућама или камповање, одржив туризам. Вероватно ће 2021. година убрзати ту тенденцију.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: Венета Николова
Упркос дубокој политичкој кризи која потреса Бугарску и све већем незадовољству у друштву, један сектор успео је да се истакне као светла тачка – туризам. Током 2024. године, земља не само да је успела да се опорави од последица пандемије, већ је..
Број Бугара који су путовали у иностранство у новембру 2024. године порастао је за 11,3% у односу на исти месец прошле године, показују подаци Националног завода за с татистику. Укупно 638.600 бугарских грађана путовало је ван земље, а..
Древни град Перперикон добио је још једно велико признање. Након што је пре месец дана уврштен међу првих десет најзанимљивијих археолошких налазишта у Европи, према британском листу The Guardian, сада се он појавио и на страницама чувеног..