Бугарски национални радио © 2021 Сва права задржана

Живе традиције у селу Баничан

У невеликом селу Баничан, у подножју Пирин планине – на југозападу Бугарске, и данас је живо неколико вековних традиција које преносе информације о начину живота, погледу на свет и веровањима мештана. Једна од њих је плетење шарених вунених чарапа онаквих какве су оне некада биле. 

Румјана Џибова
„Оне су писмо од наших предака које морамо прочитати очима и схватити својим срцем да бисмо очували и овековечили снагу духа, родно памћење и самосвојност жене из Баничана – каже Румјана Џибова, секретар читалишта у селу. – И данас људи верују да ако блиској особи поклониш чарапе, поклањаш јој благослов, топлину, симбол кућног огњишта.”

Чарапе из Баничана одликују се од других чарапа у нашој земљи по живописној комбинацији боја и орнамената. Постоји укупно 9 модела од којих сваки има свој назив. Свака боја орнамената – бела, црвена, зелена, плава и жута има заштитну функцију од зла. У плетеним чарапама из Баничана очувани су једни од најстаријих бугарских мотива, а овог великог богатства боја и фигура нема нигде другде у Бугарској.  


Чарапа из села Баничан има у преко 25 држава 5 континената, а 2018. године оне су стигле и у Бакингемску палату – као свадбени поклон Харију и Меган. Два месеца касније стигло је писмо захвалности од краљице Елизабет Друге.


Село је познато не само по вуненим чарапама, већ и по својој аутентичној народној ношњи са импресивном прегачом. Свих 14 модела укључено је у дигиталну бугарску базу на острву Ливингстон, на Антарктику.  

„У њих су уткане молитве за здравље, добробит и плодност жене која ће носити прегачу – објашњава Румјана Џибова. – Таква симболика, боје и мотиви се могу видети само овде – у Баничану. Шарене и лепе прегаче жене су носиле не само као својеврстан украс. Веровало се да прегача може да их заштити. Вез је рађен покрстицом пошто је крст симбол заштите, а саме фигурице на прегачи – почев од најједноставнијих геометријских елемената па све до сложених комбинација, такође имају заштитну функцију.”


Румјана Џибова и Тања Качарова су израдиле везену мапу села. Рад на њој потрајао је 6 месеци, а пано је димензија 70 х 100 см. На мапи су приказани сви везови типични за кошуљу и ношњу жене из Баничана – преко 23 симбола и 23 јединствена веза. За 900 хиљада бодова било је потребно 5 хиљада метара природног памучног конца, а занимљиво је то што је село Баничан удаљено тачно 5 хиљада метара од општинског центра – града Гоце Делчев.


„Кад човек гледа мапу као да се налази у другом, лепшем свету – пуном хармоније, доброте, разумевања, узвишености – прича Румјана Џибова. – Преко ове мапе оживљава наша прошлост, мапа као да прича, она приказује дух наших предака. На њој се виде храмови којих је у нашем селу највише по глави становника, два минерална извора, две реке, црни и црвени лук и велики број родиних гнезда. То су други симболи села Баничан, који се другде не могу видети.”

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: Facebook/Читалище Изгрев

Галерија

Више из ове категориjе

Габријела Стојанова и њен етнографски музеј у селу Горна Глоговица

Љубав према сакупљању старих предмета код Габријеле Стојанове јавила се још у школским данима. Временом је саставила солидну збирку која је од 2010. године изложена у некадашњој згради сеоске општине у селу Горна Глоговица. За све који желе да..

објављено 4.4.21. 14.25

Румјана Белева удахњује нови живот предметима из бакине шкриње

Почаст, тајанство, сакралност – само су неке од речи којима можемо да опишемо емоцију која нас обузима када завиримо у бакину шкрињу. Додирујући платно које је она саткала, осећамо енергију прошлости, магију мотива, а бојама бојимо успомене на..

објављено 13.2.21. 11.15

Библиотека у Пернику обележава 55 година Међународног фестивала „Сурва“

Регионална библиотека у Пернику изложбом обележава 55 година постојања Међународног фестивала маскарадних игара „Сурва.“ На изложби ће бити представљена богата архивска грађа коју чине књиге, зборнике, билтене, серијске публикације, документи и..

објављено 31.1.21. 09.25