У загрљаjу планине Родопа налазе се мала и заборављена од Бога насеља где живот тече лагано, прати ритам природе и све је као некада. Мештани су људи слободног духа, храбри и издржљиви попут камена од којег су изграђене родопске куће. Они живе једноставно, понекад тешко, али како кажу – срећно. Посебну драж овог предела чини нетакнута природа. Нека од насеља су настала на месту древних трачких насеља и нису означена на географској мапи Бугарске али зато на туристичкој мапи наше земље заузимају посебно место. Међу њима су села Могилица, Смиљан, Арда и Горња Арда, која су смештена на само неколико километара од граничне ограде са суседном Грчком.
Регион ужива популарност пре свега због мира, тишине и чистог ваздуха и могућности за одмор далеко од добро утабаних туристичких стаза. Туристи коjи се овде нађу, прелазе из jедне у другу временску димензиjу.
О етнографској поставци у селу Смиљан, о једном од приватних музеја у Бугарској – тзв. Маџаровој кући, о атракцијама којима обилује овај рајски крај и неким другим стварима можете прочитати ОВДЕ.
Саставила и уредила: Албена Џерманова
Превела: Албена Џерманова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..