Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Париз из 30-их година 20. века на платнима бугарских сликара

Својеврсним путовањем кроз време уметничка галерија „Васка Емануилова“ у Софији нас враћа у Париз из 30-их година минулог века – виђен очима сликара из тзв. бугарске колоније у граду на Сени. „Изложба под насловом „Сусрети у Паризу“ представља путовање групе бугарских сликара до француске престонице која је за њих тада била „оличење тако прижељкиваног европског модернизма,“ кажу куратори изложбе.

У лето 1939. године се међу тим „путешественицима“ нашла и Васка Емануилова, за коју је ово било прво и последње путовање у иностранство. Боравак у граду светлости оставио је неизбрисив печат на живот и стварање Васке Емануилове која је постала једна од најчувенијих и најпродуктивнијих жена вајара код нас. 


Сем њених до сада неизлаганих радова, на изложби ће бити приказана 44 платна која осликавају дух Париза – реч је о радовима Ненка Балканског, Илије Бешкова, Георгија Попова (Џона), Донке Константинове и других. Изложба ће бити отворена 9. фебруара.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: архива




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Софија дочекује нове госте у Кући за књижевност и превод

Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...

објављено 29.5.24. 09.29
Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25