Прошло је скоро па годину дана откако је у Бугарској проглашена ванредна ситуација због пандемије коронавируса и ова ситуација утиче не само на начин на који комуницирамо, већ и на наше радне навике. Од почетка пандемије је више од 50% грађана прешло на режим рада од куће. 63% послодаваца увело је флексибилне услове рада које намерава да задржи и након што пандемија буде стављена под контролу.
„Гледано краткорочно, рад на даљину може бити одлично решење, омогућава послодавцу да уштеди и има бројне позитивне стране,“ каже Георги Прванов, стручњак са 27-годишњим искуством у области људских ресурса. Али пре него што затворимо канцеларије, морамо да сагледамо негативне ефекте на средњорочном и дугорочном плану, додаје он. Наиме, немогуће је да на даљину развијеш добар тим, губе се информације и комуникација међу члановима тима.
Испоставило се да је замагљивање граница између приватног и пословног живота једна од највећих опасности које нам је донела тренутна ситуација. У дигиталном свету морамо сами да научимо како да заштитимо своје слободно и лично време од пословних обавеза, саветује Марија Минчева из Привредне коморе у интервјуу БНР. Према њој, тек нам предстоје увођење нових правила и формирање културе „искључења из рада“ како би се заштитило лично време запослених.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
После првог школског дана за ученике у Бугарској – 15. септембра – у октобру почиње и нова школска година за студенте. Већина високошколских установа код нас отвара своја врата 1. октобра. То је повод да бугарско образовање погледамо очима оних..
Ако би се избори одржали крајем септембра, у Парламент би ушло 7 политичких партија, показује истраживање агенције „Алфа рисерч“. ГЕРБ има подршку 23,9% испитаника. Следи коалиција „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ) са 14,4%...
Скупштина академика Бугарске академије наука (БАН) изабрала је нове академике. У области биолошких наука за академика је изабрана Илза Пажева. Њена главна научна достигнућа су у области биоинформатике и QSAR моделирања. Она је основала светски..
Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом..
Пољопривредници у Европи и даље су суочени са великим потешкоћама и изазовима, како због тржишта тако и због ванредних догађаја који утичу на производњу...
Интересовање за студирање у иностранству међу бугарском омладином расте – за 30% је веће у односу на претходну годину, а број студената који ће на студије..