У време кризе људи често инвестирају у некретнине, укључујући пољопривредно земљиште. И пошто је куповина обрадивог земљишта једно од најсигурнијих улагања, за њим посежу не само пољопривредници већ и људи који развијају делатност у потпуно различитим областима. А нулте каматне стопе на депозите представљају додатан стимуланс за то. То је рекао Стајко Стајков, председник Бугарске асоцијације власника пољопривредног земљишта, у интервјуу објављеном на сајту организације.

2020. године је цена пољопривредног земљишта забележила раст у северозападној Бугарској, док је у источном делу земље и Добруџи ушла у застој, а на неким местима је регистрован и пад, каже Стајков.

Велико интересовање за пољопривредно земљиште у Добруџи, коју зову „житница Бугарске,“ спласнуло је доласком Covid-19 и првог локдауна. Купопродаја скоро да је стала. Цена земљишта, која је у том делу земље традиционално висока, први пут је, након много година, у 2020. забележила пад и са 1.023 евра по 0,1 ха пре кризе пала на 818-920 евра. Због непознанице око даљег развоја пандемије, продаја је утихнула, а купци чекају ниже цене. Суша и слаб род у 2020. години додатно су погоршали ситуацију.

Стајков је истакао да је цена пољопривредног земљишта и даље најнижа на југу земље где су и најнеповољнији услови за узгој једногодишњих култура. Реч је о подручјима Хаскова, Крџалија, планина Странџа и Сакар. Другачија је ситуација у средишњем делу северне Бугарске и северозападној Бугарској где је прошле године принос био богат. „Цена пољопривредног земљишта порасла је у Монтани, Враци, Видину, Плевену, у местима дуж обале Дунава и скоро да је достигла ону у Добруџи. У појединим местима цена земљишта износи 920 евра по 0,1 ха у односу на просечну цену у 2019. г. у овом делу земље – око 562-716 евра по 0,1 ха, подвукао је Стајков. По његовим речима, власници пољопривредног земљишта у наредним годинама очекују поскупљење од по 5%. 2007. године, када се земља придружила ЕУ, цена 0,1 ха пољопривредног земљишта кретала се између 26 и 102 евра, али је доласком европских субвенција она вишеструко скочила, каже Стајков. 

Са данашњим даном, у пољопривредно земљиште улажу махом Бугари. Као што је рекао Стајко Стајков, „пољопривредом се тешко управља на даљину.“ Други разлог који тера странце да одустану од таквих и сличних инвестиција јесте недостатак комасације и могућности за наводњавање. Према Стајкову, странци траже парцеле од око 15 ха, а просечна величина парцеле код нас је мања.

Очекује се оснивање Пољопривредне коморе која ће помоћи у решавању отворених питања у домаћој пољопривреди. Могућност развоја бранше Стајков види и у окретању науци. „Свако ко обрађује земљу треба да потражи мишљење агронома да би сазнао који је најправилнији и најбољи начин за обраду земљишта,“ категоричан је Стајков и додаје да је крајње време да се и у тој области отвори пут новим технологијама.

Припремила: Миглена Иванова

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: архива и baszz.net