Обележавамо национални празник Бугарске – 3. март

Проф. Андреј Пантев: Идеја о васкрснућу бугарске државе израз је правог патриотизма

Фотографија: архива

3. марта 1878. године држава Бугарска васкрсава на европској политичкој мапи. Остварује се сано ослобођењу за које се борило и погинуло на хиљаде бугарских књижевника, просветитеља и револуционара.

„Са тачке гледишта савремене Бугарске не смемо заборавити да је цео свет био изненађен зрелошћу бугарског друштва за стварање своје државности – подвлачи историчар проф. Андреј Пантев. – Упркос свим ограничењима, разочарањима, неоствареним сновима ми смо успели да покажемо да можемо да сами собом управљамо и да створимо систем у којем се остварује одредница „Бугарин“, која је вековима, у мрачном периоду под управом туђе и непријатељске власти била заборављена.”

Проф. Андреј Пантев
Средином XIV века, када је Бугарска услед бескрајних битки са Византијом раскомадана и ослабљена, на политичкој сцени се појављује нов, снажан актер – Османско царство. Бугарски владари пружају отпор, међутим, рат који воде до 1396. године завршава се падом Другог бугарског царства. Бугарска прва од балканских држава потпада под османску власт и престаје да постоји 5 векова.

Бугари не престају да се боре за обнову своје државности. Првих деценија османске владавине избило је низ неуспешних устанака. 1875-1876. године долазе тешка времена за Османско царство.  Поробљени балкански народи се дижу на побуну.

„Скупштина Четвртог револуционарног округа у Оборишту“, сликар Димитар Гјуџенов.
20. априла 1876. године у Бугарској избија Априлски устанак, који се сматра врхунцем национално-ослободилачког покрета Бугарске. Његово жестоко угушивање изазива широк одјек. Руски цар Александар II објављује рат Османском царству и тај рат је за Бугарску ослободилачки.

„Ова узвишена идеја о васкрснућу бугарске државе представља израз правог патриотизма – категоричан је проф. Пантев. – У нашој историји нема само светлости – у њој има и мрака. Има не само хероизма, него и понижавајуће подмуклости. Морамо памтити и одавати почаст свима који су погинули у борбама за ослобођење, а не онима који нису хтели да у своје куће приме устанике, побуњенике и револуционаре, када им је било потребно склониште.”

„Руска војска прелази Дунав код Зимнице 15. јуна 1877. године“, сликар Николај Дмитриев-Оренбургски.
Године 1877. руске војске су прешле Дунав, а Свиштов је код нас први ослобођени град. Више од пола године трају битке код врха Шипка, посебно жестоки су окршаји за Плевен. Почетком 1878. године је ослобођена и будућа престоница слободне Бугарске – град Софија. 19. фебруара (3. марта по грегоријанском календару) 1878. године у Сан Стефану је потписан Мировни споразум, којим се завршава Руско-турски рат од 1877-1878. године и наше петовековно ропство.

„Ген. Гурко поздравља бугарске ополченце“, уље на платну, сликар Васил Горанов 2013.
„3. марта дугујемо историјску захвалност и одавање почасти свим знаним и незнаним  јунацима који су пали за слободу Бугарске. Дугујемо им идеју да нису узалуд живели и погинули. Ма колико нам био противан савремени свет, ми смо ипак посебно место на политичкој мапи европског континента  – каже проф. Андреј Пантев. –  Свет  није дужан да зна за 3. март – ми морамо памтити тај дан. Али ипак, треба знати да су људи умирали да бисмо ми данас имали заставу и химну, парламент и прославе.”

Први пут је ослобођење Бугарске од османске владавине обележено у Великом Трнову 19. фебруара 1879. године. Одлуком Народног собрања од 1991. године 3. март је проглашен националним празником Републике Бугарске.

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: архива, лични архив и БГНЕС


Више из ове категориjе

Софија ће имати нови археолошки парк

Терен у близини центра града (на територији рејона Лозенец), спасен је инвестиционих намера за градњу објеката после 2001. године када су археолози Константин Шалганов и Марио Иванов из Регионалног историјског музеја у престоници обновили археолошка..

објављено 18.4.21. 09.25
Састанак Георгија Раковског са Тихом Обретеновим и Тонком Обретеновом у Русеу. Аутор: Ал. Христов, 1958.

Дигитална изложба у Русеу представља мало познате документе о животу и делу Раковског

Поводом 200. годишњице рођења Георгија Раковског онлајн изложба представља мало познате документе о животу и делу овог нашег великог револуционара. Обласна управа у подунавском граду Русеу прецизира да изложба која се може видети на њеном сајту садржи..

објављено 17.4.21. 09.15

200 година од рођења генија бугарске револуције Георгија Раковског

14. априла 1821. године рођен је велики препородитељ, револуционар и први идеолог борбе за ослобођење Бугарске Георги Стојков Раковски познат још као Георги Сава Раковски. Тешко да у бугарском XIX веку постоји друга личност коју тако снажно..

објављено 14.4.21. 06.35