Регионална комора занатлија поводом Националног празника Бугарске – 3. марта, у Банкји организује празничну алеју традиционалних уметничких заната. Циљ је да радови занатлија додатно улепшају празнични дан мештанима и гостима градића, као и да подсете на то да су занати, који су и даље живи, прави чувари бугарског духа и националног идентитета.
Алеја заната ће у Банкји окупити мајсторе за уметничко плетење, резбаре који израђују различите сувенире и предмете свакодневне употребе, вајаре и клесаре, сликаре, мајсторе за гравирање на стаклу и кожи, кројаче традиционалних кошуља, људе који се баве уметничким ливењем, израдом керамике и сл. Програмом су предвиђене и радионице и сви заинтересовани ће моћи да виде како мајстори израђују неке предмете. „У Алеји заната ће људи имати прилику да виде радове високе естетске вредности а упознаће се са најквалитетнијим производима домаћих занатлија,“ рекао је у интервјуу Радио Бугарској председник Регионалне коморе занатлија Крстју Капанов:
„Код нас готово и да нема где да се виде квалитетни радови занатлија ако се не организују такви и слични сајмови. Доласком јефтиних производа на бугарско тржиште, ствари су попримиле сасвим другачији смисао. А бугарске занатлије имају шта да покажу. Настављачима старих школа и заната не треба само новац него и место где би представљали своје производе. Од посебне је важности да се пружи подршка малом и средњем бизнису. Али, нажалост, не наилазимо на разумевање код људи у врху државе у вези са потребом да се повећа правна заштита интереса занатлија. Иначе, занатлија у земљи је више хиљада, али они одбијају да се учлане у струковне организације јер нису законом на то обавезани.“
Крстју Капанов је подсетио да је његова организација, у којој је 869 активних занатлијских предузећа, одавно израдила предлог за измене закона. Међу њиховим захтевима су гарантовање квалитета занатских услуга и боља регулатива и заштита запослених у том сектору. Занатлије се надају да ће им нови парламент изаћи у сусрет.
Током прошлих година су многе бугарске занатлије напустиле земљу у потрази за бољим животом, а због противепидемијских мера је већина на рубу опстанка.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: facebook/rayonbankya, БГНЕС
Према званичним подацима, у Софији је у првих шест месеци 2024. године забележен раст броја туриста за 7%. Раст на годишњој бази 2023. године је износио 15%, при чему је проток туриста већи од протока пре пандемије Covid-19. Ови оптимистички..
У Србији смањен број миграната, привремено се затвара седам центара Комесарка за избеглице и миграције Србије Наташа Станисављевић је рекла да је број миграната у земљи смањен за 80% и зато је донета одлука о привременом затварању..
Четрдесет посто територије наше земље је демографска пустиња са мање од 10 људи по метру квадратном, саопштио је Костадин Костадинов, председник Парламентарног одбора за демографска питања, породицу и децу. Одбор је заседао у најмањој бугарској..
У Природњачком музеју села Черни Осам, у околини града Тројана, до краја августа гостује изложба "Чуда природе: од семена до шуме". Она прати процес..
" Преко 60% бугарског друштва има проблема са тежином. Гојазност је као лавина. Бити дебео је стигма. Друштво се прави да прихвата те људе, али да ли..
Према званичним подацима, у Софији је у првих шест месеци 2024. године забележен раст броја туриста за 7%. Раст на годишњој бази 2023. године је..