Беле покладе увек падају у недељу – седам недеља пре Ускрса, а од следећег дана почиње Васкршњи пост. Некада су се током целе последње недеље пре Великог поста људи дружили и веселили, окупљали су се за трпезом, играла се кола, везиване су љуљашке, јер док траје пост, није дозвољено да се приређују весеља. Последње припремне седмице пре почетка Васкршњег поста се не једе месо, али је дозвољена употреба јаја, млека и млечних производа тако да су домаћице спремале јела и десерте од млека, сира, јаја итд.
Празник Беле покладе је у народу још познат као Сирне покладе, Проштене покладе или Прочка, јер се на тај дан опраштају свађе и увреде. Обичај је да синови и кћери обилазе родитеље, а младенци кума – носе им неки поклон и траже прочку да би могли да часно започну пост. Велике породице се окупљају и млађи чланови ритуално траже опроштај од старијих, а затим се улоге мењају па млађи опраштају старијим људима. Обично се каже "Опрости ми,...", а одговара – "Нека ти је просто, ...".
Ова традиција се и данас чува у Бугарској. О њој, о ламкању, о празничној трпези на Беле покладе можете прочитати више ОВДЕ, а имаћете прилику и да чујете две бугарске народне песме.
Саставила: Албена Безовска
Превела: Албена Џерманова
Данашњи дан означава почетак низа децембарских празника који нас воде ка Божићу, када ћемо са својим најближима поделити светле тренутаке мира, радости и љубави. „Варвара вари, Сава пече, Никола гостe дочекује”, тако бугарски народ мудро описује три..
15. новембра у Бугарској почиње Божићни пост, који траје 40 дана и други је по дужини у православном календару. Он има сврху да вернике спреми за достојно слављење рођења Господа Исуса Христа. Божићни пост је радосно очекивање празника рођења..
Један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег првобитно је установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина..