Беле покладе увек падају у недељу – седам недеља пре Ускрса, а од следећег дана почиње Васкршњи пост. Некада су се током целе последње недеље пре Великог поста људи дружили и веселили, окупљали су се за трпезом, играла се кола, везиване су љуљашке, јер док траје пост, није дозвољено да се приређују весеља. Последње припремне седмице пре почетка Васкршњег поста се не једе месо, али је дозвољена употреба јаја, млека и млечних производа тако да су домаћице спремале јела и десерте од млека, сира, јаја итд.
Празник Беле покладе је у народу још познат као Сирне покладе, Проштене покладе или Прочка, јер се на тај дан опраштају свађе и увреде. Обичај је да синови и кћери обилазе родитеље, а младенци кума – носе им неки поклон и траже прочку да би могли да часно започну пост. Велике породице се окупљају и млађи чланови ритуално траже опроштај од старијих, а затим се улоге мењају па млађи опраштају старијим људима. Обично се каже "Опрости ми,...", а одговара – "Нека ти је просто, ...".
Ова традиција се и данас чува у Бугарској. О њој, о ламкању, о празничној трпези на Беле покладе можете прочитати више ОВДЕ, а имаћете прилику и да чујете две бугарске народне песме.
Саставила: Албена Безовска
Превела: Албена Џерманова
Древни центар Банског чува историју овог нашег прелепог планинског града, који је последњих деценија познат пре свега као планинско одмаралиште и фестивалски центар. Али је град познат и по храму Свете Тројице – једном од највећих хришћанских храмова..
Данашњи празник – Вазнесење Господње, који је у народу познатији као Спасовдан, доноси двоструку радост живописном старопланинском селу Бов, смештеном изнад клисуре реке Искар. То је и слава села које ће је обележити литургијом и свечаним..
Ове године се навршава 160 година од рођења једног од највећих задужбинара и добротвора града Пловдива – индустријалца Димитра Петрова Кудоглуа. Кудоглу је рођен 1862. године у околини Ксантија, на североистоку Грчке, у породици трговца..