Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Александар Земцов: Волим Бугарску и волео бих да се ствара више бугарске музике

Фотографија: БГНЕС

У Софији су претходних дана одржана три важна музичка догађаја уз учешће славног виолисте и диригента Александра Земцова. У дворани „Блгарија“ Националног дворца културе је под његовом диригентском палицом одржан концерт Софијске филхармоније чији је солиста био Миша Мајски. Ово је други концерт Мајског и Земцова у Бугарској, први је био уз пратњу Симфонијског оркестра Бугарског националног радија.

Миша Мајски и Александар Земцов са Симфонијским оркестром БНР
Подсетимо да двојица прилично често сарађују, тако да гостовање познатог виолисте у великој мери дугујемо њиховој успешној сарадњи и професионалном пријатељству. Александар Земцов је за БНТ снимио два бугарска комада, уз пратњу кларинетисткиње Денице Лафчијеве и пијанисткиње Бориславе Таневе, која је и аутор једне од композиција. Снимци који ће ускоро бити емитовани представљају светску премијеру ових дела. Неколико сати пре него што је отпутовао из Бугарске, Земцов је одржао мастер клас из виоле на Националној музичкој академији „Панчо Владигеров“ у Софији. Земцову су уручени почасно обележје и признање ректора Академије за изузетан допринос развоју музичке културе. 


Ево шта је Александар Земцов рекао у кратком интервјуу Радио Бугарској:

„Много волим Бугарску, волим земљу, људе. Ја сам држављанин две земље – Немачке и Русије. Али не могу рећи да сам апсолутни Немац у Немачкој, нити Рус у Русији у којој сам живе до своје 16. године. У Бугарској ми се посебно свиђа спој словенске топлоте и срдачности и европских схватања и вредности. Сви знају да је моја супруга Деница Лафчијева Бугарка. Знамо се 14 година, а ускоро ћемо прославити 10 година брака. Дакле, ја сам бугарски зет. Тако да ми можете веровати. Волим да свирам и диригујем у Бугарској, волим да се овде одмарам, да причам са људима, волим и бугарска јела.“

Земцов познаје стваралаштво многих бугарских композитора, а пре извесног времена био је солиста на Концерту за виолу и оркестар Емила Табакова. 

„Много волим музику која је базирана на народним мотивима,“ каже Александар Земцов и додаје: „На пример, Бела Барток који је у својим композицијама користио елементе мађарског, румунског и бугарског фолклора. Наравно, допада ми се и велики Панчо Владигеров, као и многи други савремени композитори, а исто тако и Емил Табаков и Добринка Табакова, која гради успешну каријеру у Лондону. Имао сам јако узбудљив сусрет са музиком Димитра Ненова. Не могу да побројим имена свих бугарских композитора чија дела волим, јер их је много. Желео бих да чешће диригујем извођењима дела бугарских аутора. Следећег пута када будем гостовао, волео бих да изведем неки бугарски комад, хоћу да се ствара више бугарске музике,“ рекао је Земцов.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БГНЕС, Албена Безовска, binar.bg



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Јоана Драгнева објавила љубавну баладу „Бескрајно“

Јоана Драгнева се након четворогодишње паузе, током које се два пута остварила у улози мајке и написала и одбранила докторску дисертацију из области социјалне психологије, на музичку сцену вратила са новом песмом под називом „Бескрајно“, која је уједно..

објављено 12.4.24. 10.20
Снимка: facebook.com/LidiaGanevaOfficial

„Нећу се променити за тебе“ – нови сингл Лидије Ганеве

Осамнаестогодишња Лидија Ганева, која је свој таленат доказала још у детињству када је као ученица трећег разреда представљала Бугарску на Дечјој песми Евровизије, данас је млада певачица која обећава. Иако последњих година живи у Финској, на својим..

објављено 11.4.24. 10.15
JazzBoree

„Дос, дос, Доне ле“ – бугарски фолклор и џез на дебитантском синглу етно џез формације JazzBoree

Утисак који је својим дебитантским синглом „Дос, дос, Доне ле“ оставила нова етноџез формација JazzBoree веома је снажан. Савину Пламенову познајемо као певачицу фолклорне музике која гаји љубав према џезу. Била је члан популарних фолклорних..

објављено 10.4.24. 10.20