18. марта 1929. године основано је прво Спелеолошко удружење у Бугарској. Од 1975. године до наших дана домаћи спелеолози попуњавају Главни регистар бугарских пећина који садржи мапе и податке о преко 6.000 истражених пећина.
„Преокупирани коронавирусом, као да смо заборавили датум на који су постављени темељи бугарске спелеологије, али вратимо се историји, јер она не почиње од нас!” – читамо на специјалној интернет страници спелеолога из Бугарског спелеолошког удружења. Тамо они пишу и о „сладости коју осећа човек док посматра нерукотворне подземне лепоте пећина“ и наводе да није само то привлачна снага спелеологије.
Пећине и данас крију „беле флеке на планети“ на које људска нога још није стала. Оне су и последње уточиште романтичних особа које траже нетакнута, чиста и тиха места у природи. Људима истраживачког духа спелеологија још увек пружа могућност за нова и нова открића. Године 1937. је Димитар Тишин – један од првих пећинара који су ушли у пећину „Субата“ (“Субаттъ”) у околини града Котела, дубоку 58 метара, овако описао свој улазак тамо:
”Запљуснула ме вода. Из воде ми је вирила само глава. Тешко се дисало. Опрезно сам начинио пар корака напред. Ушао сам у велику тамну дворану и шта да видим – чудо! Таваница и зидови украшени су недирнутим људском руком сталактитима и сталагмитима. Као да је овде радило на десетине врсних вајара....”
Данас бугарска спелеологија бележи изузетан развој на Балкану. Наша земља игра водећу улогу и у сфери пећинског спасавања. „У појединим областима бугарска спелеологија је лидер не само на регионалном нивоу, него и у светским размерама“ – каже тим поводом доцент Јавор Шопов, председник Бугарске спелеолошке федерације.
Спелеолози сматрају себе посебном врстом људи, јер напуштају удобан дом и породицу и одлазе да траже лепоту тамо где царује вечити мрак. Њихова љубав према суровим, неприступачним пећинама не зна за границе. О њиховом нелаком али занимљивом раду испричао нам је прошле године Димитар Паунов – спелеолог са дугогодишњом праксом и бивши члан спелеолошког клуба „Алеко Константинов” у Софији. Његову причу можете прочитати ОВДЕ.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Бугарска спелеолошка федерациjа и доц. Jавор Шопов
„80 сати у земљи из које сви беже“ назив је документарног видеа о Бугарској који су снимили познати креатори Youtube садржаја „Yes Theory“, преноси лист „Дневник“. Аутори видеа, који је за само 3 дана прикупио преко 1,1 милион прегледа, питају се зашто..
Антон Оруш је 2009. године почео да сакупља техничке предмете који су произведени у Бугарској или су их изумели Бугари. Међу експонатима у његовој збирци нашли су се телевизори, радио-пријемници, бела техника, компјутери, телефони, касе итд. Временом, та..
Мађарска је преузела председавање у кључном тренутку за Европску унију, али због забринутости да ће ова земља блокирати или одложити важна питања спољне и безбедносне политике која захтевају једногласност. Земља, коју предводи премијер Виктор Орбан,..
Становништво Бугарске, а посебно људи са ниским социјално-економским статусом, су међу најугроженијим групама у ЕУ у погледу климатских промена...
Европски парламент је на прагу да добије нову политичку породицу коју ће формирати екстремна десница у тренутку када левица задаје неочекивани ударац..