Да ли знате да је Европски парламент једина институције те врсте која заједно са Европском филмском академијом додељује филмску награду?
Основана 2007. године као симбол обавезе Европског парламента према култури на Старом континенту, филмска награда LUX је допринела промовисању преко 100 филмских продукција. Од 2021. године, међутим, она поприма нову снагу тако што привлачи и европске грађане. Најзначајнија новина се односи на систем гласања. Од ове године победници ће се бирати на основу гласова посланика Европског парламента и јавности, при чему ће глас сваке од ове две групе имати једнаку тежину.
„Делимо по 50 процената – 50 од нас, 50 од публике, што је по мом мишљењу веома позитивно – објашњава бугарски посланик Европског парламента Андреј Слабаков, који је редитељ и сценариста. – Глас публике је увек био важан људима који стварају филмове. То не значи стварати комерцијалне филмове. Треба стварати филмове за људе који размишљају, а таква је већина људи не само у ЕУ него и на планети.“
Три филма која су ушла у финале за награду LUX публике селектовала је 20-члана комисија у чијем су саставу представници европске филмске индустрије.
Да би стигли до селекције филмска остварења морају одговарати одређеним критеријумима, као и да буду у трајању од најмање 60 минута, да су резултат продукција или копродукција које испуњавају услове програма „Креативна Европа / Медији“ (Creative Europe MEDIA).
„Да обрађују општељудске теме, не морају обавезно да буду социјални. Нема посебних захтева у погледу жанра – прецизира Андреј Слабаков. – Оно што је привукло моју пажњу јесте чињеница да је реч о три апсолутно различита филма и то ме радује.
Мени се највише допада дански филм „Друга рунда“ редитеља Томаса Винтерберга.
Румунски филм „Колектив“ је социјалнији, везан је за корупцију.
Пољаци као стара школа учествују филмом „Тело Христово“, који је такође веома занимљив.“
По речима бугарског посланика Европског парламента управо је захтев да су филмске продукције финансиране у оквиру програма „Креативна Европа / Медији“ донекле осујетио учешће бугарског филма у такмичењу за награду. Ипак, бугарски траг постоји. Године 2008. у селекцију је ушао филм „Свет је велики и спасење је иза угла“ редитеља Стефана Командарева – копродукција Бугарске, Немачке, Мађарске и Словеније.
Годину дана касније у селекцији се нашао филм „Источни комади“ Камена Калева – копродукција Бугарске и Шведске. 2015. године међу финалистима за награду LUX је „Лекција“ Кристине Грозеве и Петра Валчанова, копродукција Бугарске и Грчке“.
Европска филмска награда LUX има за циљ да пружи подршку дистрибуцији европског филма која је у ствари и његова најслабија тачка. Чињеница је да се већи део европских филмова не приказује ван земље порекла. Андреј Слабаков објашњава шта следи за победнички филм:
„Он ће бити промовисан у свим државама и биће преведен на све службене језике ЕУ. Приказиваће се у биоскопима и надам се да ће окупити довољно публике.“
Гласање траје до 23. маја. Победник ће бити објављен на церемонији уручивања награде LUX публике 9. јуна 2021. године у Европском парламенту.
За „Евранет плус“ Елена Каркаланова
Превод: Албена Џерманова
Фотографиjе: europarl.europa.eu, Facebook /andrey.p.slabakov и архива
Дани хрватске археолошке баштине почињу данас у Националном археолошком институту при БАН у Софији, а трајаће до петка, 8. новембра. Организатори догађаја су Амбасада Хрватске у Бугарској, Археолошки музеј у Загребу и Национални археолошки..
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне изложбе посвећене једном древном народу, изложбе, која пуно говори“. Ово је изјавила потпредседница..
На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога..